Čip u mozgu: Mračna strana tehnološkog čuda koje bi moglo da hakuje misli

Revolucionarni sistem poznat kao BISC (Biological Interface System to Cortex), projektovan je da stvori vezu između ljudskog mozga i digitalnih uređaja sa brzinom i preciznošću koja do sada nije viđena.

Ovaj neuralni implant je samostalna silikonska jedinica koja se ugrađuje u prostor ispod lobanje, direktno na površinu mozga, bez invazivnih vlakana ili žica koje prolaze kroz tkivo. Njegove elektrode imaju mogućnost da snimaju moždane impulse na vrlo visokoj frekvenciji i bežično ih prenose na spoljne računarske sisteme. Time se otvara mogućnost da napredni algoritmi veštačke inteligencije interpretiraju signale mozga i pretvaraju ih u konkretne komande ili podatke.

Jedna od najvažnijih karakteristika BISC sistema jeste mogućnost visokopojasnog prenosa podataka, što znači da se signali iz mozga mogu brzo, stabilno i precizno prenositi bez gubitka kvaliteta. To omogućava ne samo prost tumač pokreta ili namera, već i kompleksnije interpretacije poput namere da se govori ili percipira neki stimulus.

Minimalno invazivna hirurgija i praktična primena

Istraživači su razvili metode da se implant uvede kroz mali rez u lobanji, tako da je procedura značajno manje invazivna u odnosu na tradicionalne neuralne interfejse. Tokom ranih prekliničkih i kliničkih testiranja, pokazano je da uređaj proizvodi stabilne i pouzdane signale i da telo relativno dobro prihvata implant.

Ovakva tehnologija bi mogla da ima ogroman uticaj na medicinu počevši od lečenja epilepsije, spinalnih povreda i neuroloških oboljenja, do omogućavanja komunikacije osobama koje su izgubile sposobnost govora ili pokreta. Mogućnosti su, prema naučnicima, gotovo neograničene: od kontrole računarskih sistema mislima do potencijalne interakcije sa veštačkom inteligencijom.

Tamna strana revolucije

Iako je vest o ultra-tankom neuralnom čipu koji omogućava direktnu komunikaciju mozga i računara dočekana sa oduševljenjem, kritike naučne i šire javnosti pojavile su se gotovo istovremeno. Stručnjaci upozoravaju da iza tehnološkog napretka koji deluje futuristički stoje ozbiljna pitanja bez jasnih odgovora.

Jedna od glavnih zamerki odnosi se na činjenicu da ne postoje dugoročne studije o uticaju ovakvih implantata na ljudski mozak. Iako su kratkoročni testovi pokazali stabilnost i funkcionalnost uređaja, neurolozi upozoravaju da se moždano tkivo menja tokom godina. Postoji bojazan da bi hronično prisustvo stranog tela moglo da izazove upale, mikrooštećenja ili promene u neuralnim obrascima koje trenutno nije moguće predvideti.

Privatnost misli kao nova linija fronta

Pored toga, kritičari ističu da se mozak ne ponaša kao standardni hardver, čak i minimalna greška u signalu ili softveru može imati ozbiljne posledice po kognitivne funkcije, raspoloženje ili ličnost korisnika.

Ipak, možda najčešće pominjana kritika tiče se privatnosti moždanih podataka. Za razliku od lozinki, fotografija ili biometrije, misli se ne mogu promeniti ili resetovati. Stručnjaci za digitalna prava upozoravaju da bi prikupljanje i obrada moždanih signala mogla da otvori vrata neviđenom obliku nadzora.

Opasnost od hakovanja ljudskog mozga

Sa bežičnim prenosom podataka dolazi i novi oblik rizika - sajber bezbednost ljudskog nervnog sistema. Skeptici upozoravaju da nijedan digitalni sistem nije u potpunosti bezbedan i da bi potencijalni napadi na neuralni implant mogli da imaju katastrofalne posledice.

Iako naučnici tvrde da su sigurnosni protokoli izuzetno snažni, kritičari podsećaju da su i banke, vlade i vojne mreže bile hakovane. Ideja da bi neko mogao da ometa ili utiče na moždane signale izaziva ozbiljnu zabrinutost među stručnjacima za bezbednost i etiku.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

WHATSAPP TRIK KOJI MALO KO ZNA