Stigao Veliki brat: Sistem nadzora koji se širi svetom mogao bi sutra da nam zakuca na vrata

Kada čujemo reči “kamera” i “nadzor”, većina nas pomisli na prometnu ulicu ili prodavnicu, ali u poslednjih nekoliko godina, kineske firme specijalizovane za video nadzor, veštačku inteligenciju i praćenje podataka počele su da prodaju svoje tehnologije u zemljama širom sveta ne samo kao bezbednosnu opremu, već kao deo šireg paketa „pametnih gradova“ i državnog upravljanja.

Poslednjih godina kineska tehnologija za praćenje i kontrolu ljudi prelazi granice i ulazi u zemlje koje primaju izbeglice, često tiho, kroz projekte „modernizacije“ i „pametne bezbednosti“.

Zvanična priča je jednostavna i zvuči razumno: tehnologija pomaže državama da očuvaju red, spreče kriminal i bolje upravljaju granicama. Ali u praksi, upravo te iste tehnologije često se koriste za praćenje onih koji su već u ranjivom položaju – izbeglica, političkih disidenata i etničkih manjina.

Kako tehnologija prepoznaje ljude bez pitanja

Kineski sistemi nadzora ne prave razliku između „opasnosti“ i „nepoželjnosti“, tj. ako softver proceni da neko odstupa, sistem pamti, dok savremeni nadzor ne zavisi samo od kamere na uglu ulice. U pitanju je kombinacija prepoznavanja lica, analize hoda, glasovne identifikacije i povezivanja podataka iz različitih izvora. Kada se sve to spoji, moguće je pratiti kretanje pojedinca danima, mesecima, pa i godinama.

Za izbeglice, koje često nemaju pravnu zaštitu niti mogućnost da se žale, to znači da njihov život može biti mapiran bez njihovog znanja. Gde spavaju, sa kim se viđaju, da li idu na verska okupljanja ili proteste itd, sve to postaje podatak.

Nadzor kao političko oruđe

Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima se ova tehnologija koristi za praćenje grupa koje su politički osetljive za Kinu, čak i kada se nalaze van njene teritorije. U nekim zemljama, sistemi koji su kupljeni kao „bezbednosna rešenja“ pomažu lokalnim vlastima da identifikuju i nadziru izbeglice koje vlasti smatraju problematičnim. 

Kineski nadzorni alati šire se brzo jer im je cena često niža od konkurencije, tehnološka rešenja su sofisticirana, a mnoge zemlje s ograničenim budžetima vide u njima priliku da unaprede bezbednost. S druge strane, oslanjanje na takve sisteme dolazi sa skrivenim troškovima jer podaci prikupljeni ovakvim mrežama često se ne čuvaju lokalno i ne podležu strogim pravilima privatnosti.

Nisu samo izbeglice problem

Ako tehnologija može da prepozna i prati izbeglice ili aktiviste, može jednako lako da prati bilo koga ko prolazi ulicom, posećuje protest, menja mišljenja ili samo šeta gradom. I to bez da iko objasni šta se dešava sa podacima, ko ih koristi i koliko dugo se čuvaju.

Najveći učinak ovakvog nadzora nije samo broj kamera koje “gledaju”. To je promena ponašanja ljudi koji znaju da ih neko posmatra. Za izbeglice, to znači život u stalnom strahu i autocenzuru. Za obične građane, znači život u obliku društva u kojem su naši koraci, odluke i pokreti deo nevidljive digitalne mreže.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Tramp šokirao turiste: Ako hoćete u SAD, ovo morate da prijavite