Pčela kao model za najštedljiviji GPS na svetu: Naučnici otkrivaju 'tajnu' tehnologije!
Dok tehnologija nastavlja da raste u veličini i troši sve više energije, postoje naučnici koji veruju da odgovor na energetski efikasnu budućnost nije u većim i snažnijim čipovima, već u prirodi. Grupa istraživača sa švedskog Lund Univerziteta pod vođstvom Andersa Mikelsena pokušava da razvije GPS čipove inspirisane fenomenalnom efikasnošću mozga pčele.
Pčela je simbol prirodne efikasnosti. Iako njeno telo teži svega nekoliko stotina miligrama, ona je sposobna da navigira kroz trodimenzionalni prostor, pamti rute i donosi brze odluke na bazi minimalne energije. Za razliku od savremenih tehnologija koje troše ogromne količine struje, naučnici pokušavaju da stvore uređaj koji bi funkcionisao sa samo desetinama mikrovata energije. Ovo je izazov koji bi mogao da transformiše industriju tehnologije, smanjujući troškove i povećavajući efikasnost.
Pčela kao model za ultraštedljive GPS sisteme
Pčela se snalazi u trodimenzionalnom prostoru koristeći neverovatno preciznu sposobnost analize svetlosnih obrazaca na nebu. Ova sposobnost omogućava joj da preleti kilometre i vrati se u svoju košnicu, čak i bez zavisnosti od satelita. Samo deset mikrovata energije dovoljno je da pčela izvede ove zadatke, što je čini savršenim modelom za razvoj novih GPS tehnologija.
Za poređenje, današnji računarski čipovi koji obavljaju slične obrade podataka troše mnogo više energije, milion puta više nego pčela. Čak i najnoviji procesori poput Intel Core Ultra zahtevaju desetine vati da bi obradili sličnu količinu podataka. Ovaj nesrazmeran odnos potrošnje energije i efikasnosti otvara vrata za istraživanje novih tehnologija koje mogu da poboljšaju svakodnevne uređaje.
Kako nanofotonika menja pravila igre
Tim naučnika sa Lund Univerziteta okrenuo se nanofotonskim kolima kao ključnoj tehnologiji za postizanje ultraštedljivih čipova. Za razliku od tradicionalnih elektronskih čipova koji koriste električne struje, nanofotonika koristi svetlost koja se vodi kroz mikroskopske strukture koje su veličine milijarditog dela metra. Ovo omogućava izuzetnu efikasnost u procesima obrade podataka, uz minimalnu potrošnju energije.
U ovom novom pristupu, svaki čip bi bio specijalizovan za samo jedan zadatak. Ova visokospecijalizovana tehnologija znači da bi svaki čip bio optimizovan za svoju funkciju, što bi omogućilo maksimalnu efikasnost. S obzirom na minimalnu potrošnju energije, ovakvi čipovi mogli bi da se koriste u raznim aplikacijama koje sada imaju ograničenja u vezi sa energetskom potrošnjom.
Potencijal za pametnu poljoprivredu
Ako projekat uspe, nanofotonika bi mogla da transformiše mnoge industrije. Jedan od ključnih potencijala ovog sistema je primena u pametnoj poljoprivredi. Na primer, miniaturizovani senzori sa ultra-efikasnim GPS sistemima mogli bi omogućiti precizno praćenje useva i okoline, smanjujući potrebu za velikim i energetski zahtevnim uređajima.
Takođe, ovi ultraštedljivi čipovi mogli bi da poboljšaju autonomne robote, čineći ih manjim, efikasnijim i sa produženim vremenom trajanja baterije. Ova tehnologija takođe može doprineti razvoju minijaturnih sistema za navigaciju u uređajima koji danas nemaju mogućnost preciznog navođenja zbog visokih energetskih zahteva.
Još deset godina do praktične primene
Iako ideja o ultraštedljivim GPS čipovima koji funkcionišu na principu pčelinog mozga zvuči kao revolucija, istraživači su svesni da je pred njima još dug put. Prema njihovim procenama, potrebno je još barem deset godina da se današnji prototipi razviju u komercijalne proizvode koji će biti dostupni tržištu.
Za sada, naučni tim sa Lund Univerziteta smatra da je ovo samo početak. Iako su istraživanja u ranoj fazi, uspeh ovog projekta bi mogao da donese značajnu promenu u načinu na koji koristimo tehnologiju, otvarajući vrata za efikasnija rešenja u industrijama koje zahtevaju minimalnu potrošnju energije i visoku preciznost.
Priroda kao inspiracija za budućnost tehnologije
Ovaj istraživački projekat je snažan podsetnik na to koliko priroda već pruža rešenja za izazove koje tehnologija tek pokušava da savlada. Mozak pčele, sa svojom neverovatnom sposobnošću da navigira, pamti rute i koristi energiju na najefikasniji način, daje naučnicima smernice za stvaranje budućih inovacija u oblasti pametnih uređaja i ekološki prihvatljivih tehnologija.
Dok savremeni svet žudi za još bržim i jačim računarima, možda će odgovor na energetski efikasnu tehnologiju zaista biti upravo u malim, prirodnim sistemima koji nas okružuju. Pčela nam pokazuje put, sada je na naučnicima da kreiraju tehnologiju koja može da sustigne prirodu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Maskov tunel u centru grada izaziva polemike