Šta nikad ne treba da kucate u ChatGPT: Zbog ovih reči, policija tinejdžerima zakucala na vrata!

Tinejdžeri često koriste ChatGPT kao neku vrstu digitalnog dnevnika i tamo pišu sve što im padne napamet, pa se sve češće dešava da stvari pođu po zlu i vrag odnese šalu. Posle lošeg dana u školi ili svađe sa društvom, lako je početi da pišete dugačke poruke o ličnim problemima, simpatijama ili dramama iz razreda.

Tako su u Sjedinjenim Američkim Državama nedavno zabeleženi slučajevi gde su školske i policijske službe reagovale nakon uznemirujućih upita unetih u ChatGPT jer kada se pojavi sadržaj koji liči na pretnju ili planiranje nasilja, reakcije umeju da budu brze i ozbiljne.

Policija je navela da je na laptopu pronađeno pretraživanje u kojem je učenik tokom časa uneo poruku koja direktno pominje ubistvo, što je aktiviralo školski bezbednosti sistem i dovelo do intervencije policije. Ono što je važno jeste da čak i kada je u pitanju "fora", institucije to tretiraju kao potencijalnu opasnost.

ChatGPT vam nije prijatelj

Ako pitate današnje tinejdžere šta rade kada im treba pomoć oko domaćeg, ideje za TikTok ili saveti za simpatiju, odgovor je često isti i glasi da otvore ChatGPT i počnu da kucaju. Veštačka inteligencija je za mnoge mlade postala nešto između pametnog asistenta, profesora i digitalnog druga za dopisivanje i baš tu nastaje problem, kada razgovor deluje kao čet sa prijateljem, lako je zaboraviti da sa druge strane nije osoba već algoritam. 

Zato je ključna poruka ta da ChatGPT nije privatni prijatelj, čak i kada deluje ljubazno i podržavajuće. Deca lako steknu osećaj da vode intimni razgovor, pa napišu stvaru koje nikad ne bi rekli uživo, ali upiti, nalog, uređaj i školski sistemi mogu ostaviti evidenciju, naročito na školskim mrežama i uređajima.

Šta nikad ne kucati?

Generalno uzevši, u ChatGPT ne treba kucati bilo šta što zvuči kao planiranje nasilja, pretnja drugima, samopovređivanje, izrada oružja ili eksploziva, ucene, seksualni sadržaj koji uključuje maloletnike. Čak i iz radoznalosti takve rečenice mogu da pokrenu bezbednosne protokole.

Još jedna stvar koju mladi često rade jeste da ubace tuđe privatne poruke u čet i pitaju AI za savet. Na primer: „Evo šta mi je drug napisao na WhatsAppu, šta da mu odgovorim?“ Problem je što time delite tuđe privatne razgovore bez dozvole, ali i možete dovesti sebe u problem ukoliko recimo tuđa poruka koju kucate sadrži neprimeren sadržaj ranije pominjan. Ono što napišete u razgovoru sa AI sistemom obrađuje se na serverima i može se analizirati radi poboljšanja sistema, pa zato nije pametno unositi informacije koje vas mogu identifikovati ili kompromitovati.

Ne dele se ni lične podaci

Jedna od najčešćih grešaka koju prave tinejdžeri jeste i da u čet ubace previše ličnih informacija, na primer, napišu puno ime, adresu, školu u koju idu ili broj telefona dok traže savet za nešto sasvim bezazleno, poput toga kako da napišu poruku simpatiji ili kako da sastave biografiju za praksu. Problem je što takvi podaci spadaju u lične identifikacione informacije koje ne bi trebalo deliti sa chatbotovima.

Ni lozinke nisu nešto što treba ikada da završi u čet prozoru. Dešava se da neko pokuša da objasni problem sa Instagramom ili mejlom tako što kopira sve podatke naloga i pošalje ih AI-ju uz pitanje „zašto ne mogu da se ulogujem“. To je kao da ste ostavili ključeve od stana na klupi usred parka i nadate se da ih niko neće uzeti. Stručnjaci upozoravaju da su lozinke i pristupni kodovi među najosetljivijim informacijama i da ih nikada ne treba deliti sa chatbotovima.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

Još jedna stvar koju mladi često rade jeste da ubace tuđe privatne poruke u čet i pitaju AI za savet. Na primer: „Evo šta mi je drug napisao na WhatsAppu, šta da mu odgovorim?“ Problem je što time delite tuđe privatne razgovore bez dozvole. Privatnost nije samo vaša – odnosi se i na druge ljude.