Misteriozni hladni objekti u galaksiji: Naučnici kažu da su možda vanzemaljske megastrukture!

Na prvi pogled deluju kao zvezde koje su skoro “ugasile svetla”, jer emituju jako malo toplote i svetlosti, pa ih je teško uopšte i detektovati u standardnim posmatranjima. Ipak, ono što zbunjuje istraživače jeste to što njihov energetski potpis ne prati poznate fizičke modele, pa se otvara prostor za različita tumačenja.

Umesto da zvezda sija slobodno u svemir, ona je okružena omotačem ili rojem objekata koji apsorbuju i preusmeravaju zračenje. Zbog toga bi posmatrač sa distance mogao da vidi samo oslabljeni, ohlađeni trag te zvezde, iako ona možda i dalje radi punom snagom.

Ovakve strukture bi drastično promenile način na koji zvezda izgleda iz naše perspektive, jer bi najveći deo svetlosti i toplote bio “uhvaćen” pre nego što stigne do nas. To znači da bi teleskopi mogli da registruju samo ostatke energije, što stvara utisak da je objekat mnogo hladniji nego što bi trebalo da bude. 

Oblak tehnologije koji stalno menja raspored i oblik

Naravno, naučnici odmah naglašavaju da postoje i potpuno prirodna objašnjenja koja nemaju nikakve veze sa vanzemaljskim tehnologijama. Svemir je pun neobičnih objekata poput smeđih patuljaka ili hladnih gasnih oblaka koji mogu da imitiraju slične signale i zbune posmatranja. Zato se uvek prvo proveravaju te klasične opcije pre nego što se uopšte razmišlja o egzotičnim scenarijima.

Zanimljiva varijanta Dajsonove ideje nije jedna savršena konstrukcija, nego takozvani “roj”, odnosno veliki broj manjih objekata koji zajedno kruže oko zvezde i skupljaju njenu energiju. Takav sistem bi izgledao prilično haotično, kao oblak tehnologije koji stalno menja raspored i oblik, a upravo ta neurednost bi ga činila još težim za prepoznavanje u odnosu na prirodne pojave.

Astronomi koriste napredne metode posmatranja

Ako bi nešto takvo zaista postojalo, efekat na posmatranje bio bi kao da gledamo sijalicu koja je prekrivena slojevima materijala koji upijaju svetlost, pa spolja deluje slabije nego što zapravo jeste. U realnosti, zvezda bi mogla da bude izuzetno aktivna, ali bi nam većina njene energije jednostavno bila nevidljiva. 

Astronomi zato koriste napredne metode posmatranja, posebno u infracrvenom spektru, gde mogu da detektuju skrivenu toplotu i energiju koja ne dolazi do nas u vidljivom delu spektra. Porede se teorijski modeli sa realnim merenjima, i traže se odstupanja koja ne mogu lako da se objasne. 

Međutim, naučna zajednica je vrlo oprezna kada je reč o ovakvim interpretacijama, jer istorija pokazuje da su mnoge čudne pojave kasnije objašnjene potpuno prirodnim procesima. Zbog toga se ideja o vanzemaljskim megastrukturama tretira više kao zanimljiva mogućnost nego kao ozbiljan dokaz. Ipak, ne odbacuje se odmah, jer se smatra vrednom daljeg ispitivanja.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: