Besciljno skrolovanje uništava vaše vreme: Koliko sati dnevno nestaje na telefonu?
Mnogi od nas su iskusili trenutak kada samo pogledamo telefon, a sat vremena kasnije shvatimo da smo bez cilja skrolovali. Prema novom izveštaju, više od trećine vremena provedenog na telefonima ljudi provode bez jasne svrhe. Ovaj fenomen pokazuje koliko tehnologija može neprimetno da preuzme našu pažnju.
Dr Eleanor Drage sa Univerziteta u Kembridžu ističe da ovo nije samo pitanje loših odluka, već da smo “podvrgnuti uticaju same prirode ovih uređaja”. Naša pažnja je stalno izazvana, što otežava kontrolu nad sopstvenim navikama. Osvestiti sopstvenu upotrebu ekrana je, kako kaže Prof Pete Etchells sa Univerziteta Bath Spa, ključni prvi korak ka boljoj kontroli.
Koliko zapravo koristimo telefon?
Istraživanja Virgin Media O2 pokazuju da odrasli u Velikoj Britaniji u proseku provode četiri sata dnevno na telefonima, a 36% tog vremena je neplanirano. Ljudi su svesni alata za kontrolu upotrebe ekrana, ali često nemaju volju da ih koriste. Ova nesigurnost otkriva koliko je teško balansirati između navike i namere.
Većina ispitanih izveštava da su njihove aktivnosti uglavnom namerne, poput slanja poruka ili provere vremenske prognoze. Ipak, deo vremena provode “besciljno” skrolujući kroz aplikacije i društvene mreže. Oni koji više vremena provedu bez cilja češće prijavljuju osećaj nezadovoljstva i susret sa neprijatnim sadržajem.
Kako greške u samoproceni oblikuju navike
Prof Pete Etchells upozorava da smo “loši u proceni koliko vremena provodimo koristeći tehnologiju”. Samoprocene često precenjuju stvarno vreme, što može davati lažnu sliku uticaja na zdravlje. Ipak, izveštaj Age of Autopilot ukazuje na to da ljudi polako postaju svesniji svojih digitalnih navika i posledica.
Razumevanje uticaja ekrana ne znači da je svaki minut proveden na telefonu loš. Važno je prepoznati situacije u kojima telefon vodi neželjenom ponašanju, poput vožnje ili smanjenja produktivnosti. Ova svesnost može biti prvi korak ka promeni navika.
Tehnologija koja nas oblikuje
Netta Weinstein sa Univerziteta u Redingu savetuje da ne budemo prestrogi prema sebi zbog besciljnog skrolovanja. Za mnoge, skrolovanje je način relaksacije, humora ili povezivanja sa drugima. Ključno je proceniti da li nas ove aktivnosti zaista osnažuju ili nas ostavljaju prazne i nezadovoljne.
Rafe Clayton sa Univerziteta u Lidsu predlaže isključivanje notifikacija osim za najvažnije aplikacije. Ovaj jednostavan korak može pomoći u povratku kontrole nad telefonom. Istovremeno, uključivanje u aktivnosti van digitalnog sveta može smanjiti zavisnost od uređaja.
“Kontrolisana” upotreba uređaja
Dr Eleanor Drage i njen tim na Kembridžu istražuju kako generativna AI utiče na navike korišćenja ekrana u petogodišnjoj inicijativi finansiranoj od strane Virgin Media O2. Cilj je da ljudima pruže više kontrole nad uređajima koje svakodnevno koriste. Njihova poruka je jasna: tehnologija može biti korisna i zabavna, ali način na koji je koristimo mora biti svesan i promišljen.
Svesna upotreba uključuje pravljenje granica, izbor alata i postavljanje namere pre nego što otvorimo telefon. Svaki mali korak ka kontrolisanijoj upotrebi može značajno poboljšati svakodnevni osećaj zadovoljstva i produktivnosti. Na kraju, pitanje ostaje: kako ostati angažovan, a ne zarobljen sopstvenim uređajem?
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
