"Kum AI-ja" upozorava na ono što dolazi: Milioni ljudi ostaće bez posla, ko će onda raditi?
Džefri Hinton, jedan od ljudi koji su najviše doprineli razvoju savremene veštačke inteligencije, sada upozorava na njenu mračniju stranu. Njegova procena je prilično direktna: AI bi mogao da izazove masovnu nezaposlenost jer tehnološke kompanije ulažu ogromne iznose upravo u tehnologiju koja bi mogla da obavlja posao ljudi jeftinije. Hinton je u razgovoru sa Bernijem Sandersom rekao da kompanije praktično računaju na to da će AI zameniti veliki broj radnika.
To je mnogo ozbiljnije od uobičajenog pitanja da li će AI promeniti naše poslove. Hinton ne očekuje da će nova tehnologija jednostavno ukinuti neke poslove, a zatim otvoriti isto toliko novih. Njegov strah je da će odnos biti mnogo nepovoljniji: ljudi će ostati bez posla, dok novih radnih mesta neće biti dovoljno da ih zamene. Ipak, on naglašava da ni ovu prognozu ne treba posmatrati kao sigurnu budućnost.
Bilioni za AI, ali ko će platiti račun?
Hinton posebno gleda u novac koji se sada sliva u AI infrastrukturu. Tehnološke kompanije ulažu ogromne iznose u data centre i čipove, a njegovo pitanje je jednostavno: odakle će taj novac doći? Njegov odgovor je da će jedan od glavnih izvora biti prodaja AI sistema koji mogu da obavljaju ljudski posao za mnogo manje novca. Drugim rečima, ako kompanije ulažu toliko u mašine, očekuju i da će im te mašine doneti konkretnu ekonomsku korist.
Tu se završava priča o AI-ju kao samo još jednom korisnom alatu. Ako sistem može da uradi posao zaposlenog jeftinije, kompanija ima vrlo jasan razlog da ga koristi. Hinton zato smatra da se ne može ignorisati poslovna strana AI buma. Njegova kritika je da deo industrije ne juri samo tehnološki napredak, već i profit koji može doći upravo iz smanjenja potrebe za ljudskim radom.
Neće nestati baš svi poslovi
Važna stvar se često izgubi u ovakvim upozorenjima: Hinton ne tvrdi da će AI izbrisati svako radno mesto. On priznaje da će tehnologija stvoriti i nove poslove. Problem je što ne očekuje da će ih biti približno dovoljno da nadoknade one koji nestanu. Ako se njegova procena pokaže tačnom, najveći problem neće biti samo promena zanimanja, već višak ljudi kojima će biti mnogo teže da pronađu novi posao.
I tu se njegova prognoza razlikuje od optimistične priče dela tehnološke industrije. Džensen Huang očekuje da će AI promeniti praktično svaki posao, Bil Gejts je govorio o vremenu kada ljudi možda neće biti potrebni za većinu stvari, a Ilon Mask predviđa da većina ljudi u budućnosti možda neće morati da radi. Hinton se sa delom te slike zapravo slaže, ali vidi ogroman problem iza nje: šta se dešava sa ljudima ako posao nestane pre nego što se pojavi nešto drugo?
„To je kao vožnja kroz maglu“
Hinton ipak ne glumi da zna šta će se dogoditi za deset godina. Naprotiv, upravo tu postaje oprezniji. Razvoj AI-ja je toliko brz da je, prema njegovom poređenju, budućnost kao vožnja kroz maglu: ono što je blizu može se videti, dok je ono što je daleko potpuno nejasno. Zato smatra da možemo razumno govoriti o narednih godinu ili dve, ali da je svaka precizna prognoza za deset godina unapred veoma nesigurna.
To je možda i najzanimljiviji deo njegovog upozorenja. Čovek koji je godinama radio na tehnologiji koja je dovela do današnjeg AI buma ne govori da zna kako će svet izgledati. Govori da ne znamo dovoljno. A dok kompanije grade sve veće data centre i ulažu ogroman novac u AI, društvo istovremeno pokušava da shvati šta će ta tehnologija uraditi tržištu rada.
Skoro 100 miliona poslova pod rizikom?
Berni Sanders je problemu dao i konkretnu brojku. U izveštaju iz oktobra 2025. procenjeno je da bi automatizacija mogla da ugrozi gotovo 100 miliona radnih mesta u SAD. Na spisku nisu samo rutinski poslovi. Pominju se brza hrana, korisnička podrška, računovodstvo, razvoj softvera i zdravstvena nega. Procena je delom zasnovana i na odgovorima koje je generisao ChatGPT, pa je i samu brojku potrebno posmatrati kao procenu, a ne kao najavu onoga što će se sigurno dogoditi.
Ali pitanje koje Sanders postavlja ide dalje od same statistike. Ako rad nestane za veliki broj ljudi, posledica nije samo manja plata. Posao je za mnoge deo svakodnevnog života, identiteta i osećaja svrhe. Zato bi masovna automatizacija mogla da napravi problem koji nije moguće rešiti samo novim tehnološkim alatima.
Mladi bi mogli prvi da osete udar
Posebno nezgodan deo priče odnosi se na ljude koji tek pokušavaju da uđu na tržište rada. Senator Mark Vorner upozorio je da bi upravo mladi mogli biti među najteže pogođenima. Prema njegovoj proceni, nezaposlenost među nedavno diplomiranim ljudima mogla bi da dostigne čak 25 odsto u naredne dve do tri godine. Ako kompanije AI prvo koriste za poslove koji predstavljaju početak karijere, mladi bi mogli da ostanu bez one prve stepenice koja im omogućava da steknu iskustvo.
Vorner pritom povlači paralelu sa društvenim mrežama. Njegova bojazan je da bi se ista greška mogla ponoviti ako se AI razvija bez dovoljno pravila i zaštitnih mehanizama. Zato Hintonovo upozorenje nije samo priča o tome da li će neki budući robot preuzeti nečiji posao. Pravo pitanje je koliko brzo AI može promeniti tržište rada i da li će društvo uspeti da se prilagodi pre nego što ljudi počnu da osećaju posledice.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
