Kako je nastao Game Boy: Mala siva konzola koja nam je promenila detinjstvo krije neverovatnu priču
- Game Boy je lansiran 1989. kao jednostavna prenosna konzola sa monohromatskim ekranom, a Nintendo je uspeh gradio na jeftinom, izdržljivom hardveru i dugoj autonomiji baterije.
- Presudan zamah doneo je Tetris, a kasnije i Pokémon, uz Link Cable koji je omogućio povezivanje dva uređaja i razmenu podataka.
- Iako je imao slab ekran i skromnu grafiku, Game Boy je postao simbol retro gejminga i prodat je u više od 118 miliona primeraka.
Krajem osamdesetih, pojavio se jedan mali sivi pravougaonik sa ekranom koji nije mogao ni boju da prikaže kako treba. Zvao se Game Boy i izgledao je toliko jednostavno da bi ga neki današnji klinac verovatno pogledao i pitao: „Dobro, a gde je ekran?“ Ipak, taj mali uređaj postao je jedna od najvažnijih konzola u istoriji video-igara.
Pre nego što je Game Boy stigao u prodavnice, Nintendo je već imao ogromno iskustvo sa prenosnim igrama. Kompanija je 1980. godine lansirala Game & Watch, seriju malih elektronskih uređaja sa jednom ugrađenom igrom, koju je osmislio Gunpei Jokoi. Ideja je bila jednostavna i pomalo genijalna: šta ako igru ne morate da ostavite kod kuće? Šta ako može da stane u džep i putuje sa vama autobusom, na more, kod bake ili ispod klupe u školi, tamo gde roditelji misle da radite nešto sasvim drugo?
Dok su se proizvođači takmičili u tome ko će napraviti snažniji hardver, Nintendo je otišao drugim putem. Game Boy nije trebalo da bude najmoćnija konzola svog vremena. Trebalo je samo da bude dovoljno jeftin, dovoljno izdržljiv, dovoljno jednostavan i, što je možda najvažnije, da baterija traje dovoljno dugo da dete može da igra satima. U vremenu kada nije bilo power bankova, brzog punjenja i utičnice na svakom ćošku, to nije bila sitnica i to je značilo da se avantura ne završava posle pola sata zato što je baterija rekla svoje.
Sivi ekran, četiri nijanse i čudo u džepu
Game Boy je u Japanu lansiran 21. aprila 1989. godine, a kasnije iste godine stigao je i na američko tržište. Imao je jednostavan monohromatski ekran, procesor koji je radio na 4,19 MHz, 8 KB radne memorije i 8 KB video memorije. Danas te brojke zvuče gotovo smešno. Telefoni imaju stotine puta više memorije, procesore sa više jezgara i ekrane visoke rezolucije, ali Game Boyu nije bilo potrebno ništa od toga da bi napravio nešto što je tada izgledalo kao magija.
Ekran je prikazivao sliku u četiri nijanse sive, mada se ono što pamtimo kao karakterističnu „zelenu“ boju zapravo vezuje za njegov monohromatski ekran. Nije bilo animacija koje liče na crtani film, nije bilo glasovne glume i nije bilo ogromnih muzičkih orkestara. Imali ste nekoliko dugmića, mali ekran i zvuk koji je umeo da bude toliko prepoznatljiv da biste ga verovatno prepoznali i posle trideset godina. I onda biste krenuli da igrate.
Posle je stigao i Tetris
Ako je Game Boy bio junak priče, Tetris je bio njegov savršeni saputnik. Nintendo je uz konzolu na mnogim tržištima ponudio upravo ovu igru, a izbor se pokazao kao pun pogodak. Tetris nije zahtevao komplikovanu priču, desetine dugmadi ili objašnjenje od dvadeset minuta. Samo ste gledali kako padaju oblici i pokušavali da ih složite pre nego što ekran postane pun.
I onda se dogodilo nešto posebno. Game Boy više nije bio samo igračka za decu. Postao je predmet koji se nosio svuda. Ljudi su ga igrali u automobilima, avionima, vozovima, čekaonicama i na školskim odmorima. Bio je dovoljno mali da ga ubacite u džep, a dovoljno zabavan da potpuno zaboravite gde se nalazite. Jedan nivo se pretvarao u još jedan, „još samo jednom“ u pola sata igranja, a onda bi neko iz druge sobe viknuo da je vreme za spavanje.
Pokemoni su promenili sve
Godinama nakon izlaska, Game Boy je postigao ogroman uspeh, ali onda se pojavila igra koja je njegov život produžila mnogo više nego što je iko očekivao. Godine 1996. u Japanu su objavljeni prvi Pokemon naslovi, Pokemon Red i Pokemon Green. Odjednom više nije bilo dovoljno samo igrati. Sada je trebalo uhvatiti stvorenja, trenirati ih, boriti se i, što je bilo posebno važno, pronaći drugog čoveka koji ima Game Boy.
Jer Game Boy je imao još jednu malu tehnološku tajnu: Link Cable. Dva uređaja mogla su da se povežu kablom i razmenjuju podatke ili omoguće igranje između dva igrača. U današnjem svetu Wi-Fi-ja i Bluetootha to zvuči gotovo smešno. Tada je, međutim, taj kabl bio nešto poput portala. Sedneš pored druga, povežeš dva Game Boya i odjednom tvoja mala konzola više nije bila sama.
Nije bio savršen, i baš zato ga pamtimo
Game Boy je imao ozbiljna ograničenja. Ekran nije imao pozadinsko osvetljenje, pa je igranje noću značilo traženje lampe, sedenje pored prozora ili ono čuveno približavanje ekranu sve dok neko stariji ne kaže da ćeš „pokvariti oči“. Grafika je bila jednostavna, zvuk ograničen, a četiri AA baterije nisu mogle zauvek da traju.
Ali upravo su ta ograničenja deo njegove priče. Game Boy nije pokušavao da bude nešto što nije. Bio je mala konzola koja je radila jednu stvar i radila je dobro: omogućavala vam je da igru ponesete sa sobom. Nije bilo instalacija, ažuriranja, zakrpa od 50 gigabajta ni poruke da morate da sačekate da se nešto preuzme. Ubaciš kasetu, uključiš prekidač i igra počne.
Godine su prolazile, a Game Boy je ostajao
Nintendo je tokom godina napravio više verzija Game Boya. Došao je Game Boy Pocket, tanji i lakši model, a zatim i Game Boy Color, koji je konačno doneo boju. Kasnije je stigao i Game Boy Advance, mnogo snažnija generacija koja je već pripadala novom vremenu, ali originalni Game Boy je ostao simbol čitave jedne epohe.
Ukupno je Game Boy porodica, zajedno sa Game Boy Color modelom, dostigla prodaju od više od 118 miliona primeraka, prema Nintendovim podacima. To je neverovatna brojka kada se setimo koliko je skroman bio njegov hardver. Nije pobedio zato što je imao najbolju grafiku, pobedio je zato što je razumeo nešto mnogo važnije: igra mora da bude zabavna.
Konzola koja je preživela detinjstvo
Danas se Game Boy često vraća u priče o retro gejmingu. Ljudi pronalaze stare primerke u fiokama, na tavanu i u kutijama koje godinama niko nije otvarao. Nekada se uz konzolu pronađe i kaseta koju je vlasnik potpuno zaboravio, pa kada se ekran konačno upali, pojavi se ona poznata slika iz nekog drugog vremena.
Tada shvatite da Game Boy zapravo nije bio samo komad elektronike. Bio je predmet koji je putovao sa generacijom koja je odrasla bez interneta u džepu. Bio je saputnik na zadnjem sedištu automobila, zabava dok pada kiša na letovanju, razlog za svađu sa bratom ili sestrom oko toga ko je sledeći na redu i mala tajna koju ste nosili u školskoj torbi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
