Živeo od socijalne pomoći,pa postao milijarder: Životna priča osnivača WhatsApp-a

Jan Koum postao je milijarder u istoj zgradi u kojoj je ranije dolazio po bonove za hranu za sebe i svoju majku. Danas, Kumovo bogatstvo iznosi 9.9 milijardi dolara. Zašto još uvek niko nije snimio film o životu oca WhatsApp-a, pravo je pitanje bez odgovora. Kao ukrajinski imigrant koji je pobegao iz SSSR-a, preselio se u Sjedinjene Američke Države, suočio se sa još većim siromaštvom, ali je ipak uspeo da izgradi kompaniju vrednu milijarde dolara – i to za manje od pet godina.

Život u siromaštvu

Jan Koum je rođen 1976. godine u jevrejskoj porodici u Kijevu, Ukrajina. Njegov otac je radio u građevini, dok je majka ostajala kod kuće sa sinom. Kao dete, Koum je iskusio negativne strane života u komunističkom režimu, što je duboko uticalo na njegovu jaku posvećenost zaštiti privatnosti.

- Odrastao sam u društvu gde je sve što radiš bilo prisluškivano, snimano, odavao te neko. Niko ne treba da ima pravo da prisluškuje, jer tada postaješ totalitarna država – kakva je bila ona iz koje sam pobegao kao dete - rekao je Koum za "Wired" dok je objašnjavao zašto njegova kompanija toliko ozbiljno pristupa ovoj oblasti.

Nakon pada komunizma u Istočnoj Evropi, Koumova majka odlučila je da je najbolje da se porodica preseli u Ameriku i započne novi život. Ali njihov novi život u Maunt Vjuu u Kaliforniji, nije bio nimalo lak. Iako je otac planirao da im se pridruži, to se nikada nije dogodilo. Situaciju je dodatno pogoršala dijagnoza raka koju je Koumova majka dobila ubrzo po dolasku u SAD. Kako bi preživeli, majka i sin su koristili državnu pomoć – socijalnu pomoć, bonove za hranu i stanovanje uz pomoć vlade. Kao tinejdžer, Koum je dodatno zarađivao radeći kao čistač u prodavnici.

Postavljanje temelja

Uprkos okolnostima, Koum je bio samoinicijativan i brz učenik koji se nije plašio napornog rada. Dve godine nakon što su se doselili u SAD, sam je naučio da programira. Takođe je stekao praktično znanje iz sajber bezbednosti pridruživši se elitnoj hakerskoj grupi w00w00.

- Bilo mi je jako zabavno u tim ranim danima dok sam učio o mrežama, bezbednosti, skalabilnosti i drugim geek stvarima - rekao je za Reuters.

Poput tehnoloških magnata kao što su Mark Zakerberg, Džek Dorsi i Leri Elison, Koum je išao na fakultet, ali nije diplomirao. Dok je pohađao San Hoze Stejt Univerzitet, napustio je studije posle samo godinu dana zbog obaveza na poslu u Yahoo-u.

Upoznaje svog poslovnog partnera

Koum je radio u bezbednosnom timu kompanije "Ernst & Young" tokom svoje prve godine studija, kada je na jednom projektu u Yahoo-u upoznao svog budućeg poslovnog partnera, Brajana Ektona. Odmah su se zbližili. Nekoliko meseci kasnije, Koum je konkurisao za posao u Yahoo-u, gde je ostao skoro deset godina.

Nezadovoljni svojim poslovima, dvojac je dao otkaz na Noć veštica 2007. godine i otišao na jednogodišnju avanturu po Južnoj Americi. Tokom ovog putovanja, obojica su konkurisali za posao u Facebook-u, ali nisu primljeni. Ironično, nekoliko godina kasnije, upravo će im Facebook doneti milijarde dolara.

Razvijanje ideje za WhatsApp

Priča o WhatsApp-u počinje kada su se vratili u SAD i razmatrali sledeći korak: da li da se zaposle negde ili pokrenu nešto svoje. Kako su se pojavljivale nove tehnologije poput Skype-a, Koum je počeo da razvija ideju kako da poboljša korisničko iskustvo. Bio je vođen ličnim iskustvima – kao tinejdžer, komunikacija s porodicom bila je neredovna jer su pozivi i poruke bili preskupi. Hteo je da ponudi rešenje – jednostavnu aplikaciju za razmenu poruka i pozive između porodice i prijatelja.

Početkom 2009. godine konsultovao se sa prijateljem Aleksom Fišmanom, koji mu je pomogao da razradi ideju. Fišman ga je takođe povezao sa ruskim programerom koji je razvio korisnički interfejs. Na svoj rođendan, 24. februara, Koum se sastao sa Ektonom na partiji ultimativ frizbija – njihovoj omiljenoj aktivnosti. Tada mu je predstavio svoju ideju za aplikaciju. Istog dana, firma je pravno osnovana pod imenom WhatsApp Inc.

Prilagođavanje za uspeh

Aplikacija WhatsApp lansirana je 3. maja 2009. godine. Prvobitno nije imala uspeha. Ali, mesec dana kasnije, Apple je ažurirao svoj softver i omogućio push notifikacije – što je potpuno promenilo tok razvoja. Koum je redizajnirao aplikaciju da se fokusira na korisničke mreže.

Pre relansiranja aplikacije, Ekton se pridružio s investicijama i poslovnom strategijom. Nova verzija aplikacije lansirana u septembru bila je ogroman hit. 

- Rasli bismo veoma brzo kada je aplikacija bila besplatna – 10.000 preuzimanja dnevno. Kada bismo je učinili plaćenom, padali bismo na 1.000 dnevno - kazao je Ekton za Wired i dodao da su tada počeli da rastu veoma brzo, eksperimentišući s različitim modelima poslovanja.

Na kraju su se odlučili za godišnju pretplatu od 99 centi posle prve besplatne godine. Biznis je eksplodirao.

Skaliranje kompanije

Zahvaljujući uspehu, počeli su da traže investitore koji bi pomogli skaliranju servisa. U oktobru te godine, Ekton je obezbedio 250.000 dolara od bivših kolega iz Yahoo-a. Dok je on vodio poslovne odnose, Koum je neprekidno radio na poboljšanju aplikacije.

Vođenje aplikacije nije bilo jeftino. Na primer, samo za SMS verifikacije trošili su hiljade dolara mesečno, dok im je profit bio svega 5.000 dolara mesečno 2010. godine. Ipak, nisu uzimali platu, već su ulagali sopstvenu ušteđevinu.

I trud im se isplatio. Do 2011. godine, novac je počeo da stiže. Investitori su želeli da ulože, ali Koum i Ekton su bili oprezni – želeli su da zadrže svoj princip: nikakvo oglašavanje. Na kraju su odabrali Džima Getca iz Sequoia Capital-a, koji je pristao na njihove uslove. U 2011. dobili su 8 miliona dolara, a u 2013. dodatnih 50 miliona.

Taj novac im je omogućio dodatni rast – proširili su kancelarije, zaposlili nove ljude, dodali nove funkcije. Od aprila 2013. do februara 2014, kada ih je kupio Facebook, broj korisnika porastao je za 265 miliona.

Prodaja Facebook-u

U 2014. godini, Facebook je ponudio Koumu i Ektonu neodoljivu ponudu: 19 milijardi dolara. Obojica su ostali još nekoliko godina u partnerstvu sa Facebook-om, ali su na kraju otišli zbog neslaganja u vezi sa oglašavanjem i zaštitom privatnosti – dva ključna principa na kojima su zasnovali WhatsApp. Ekton je izjavio da je odbio 850 miliona dolara da bi otišao. Posle toga, priključio se #DeleteFacebook pokretu. Koum je napustio kompaniju u prijateljskijem tonu, ali iz istih razloga.

Filantropija i pomaganje drugima

Nakon odlaska, Brajan Ekton i njegova supruga Tigan osnovali su Wildcard Giving – krovnu organizaciju za njihove tri humanitarne fondacije: Sunlight Giving, Acton Family Giving i Solidarity Giving. Njihova misija je podrška „pravu svakog pojedinca na dostojanstvo, slobodu, pravdu i samoopredeljenje.“ Do sada su donirali milijardu dolara u humanitarne svrhe.

Jan Koum takođe podržava humanitarne ciljeve. Njegova fondacija The Koum Family Foundation, osnovana 2016. godine, donirala je 10 miliona dolara Stenford univerzitetu 2018. godine, a takođe je uložila desetine miliona dolara u projekte povezane sa jevrejskim i izraelskim zajednicama.

izvor: Leaders

Bonus video: Stručnjak za mobilne telefone otkriva 5 najboljih aplikacija