Začarani krug kratkih video klipova: Zašto ne možete da stanete?

Na prvi pogled, kratki video sadržaji deluju kao bezopasna zabava. Traju svega nekoliko sekundi, zabavni su, duhoviti ili informativni, i savršeno popunjavaju prazne trenutke u danu. Ali upravo u toj jednostavnosti krije se moćna psihološka privlačnost koju mnogi ne mogu da ignorišu.

Brzi ritam i stalna promena kadrova u klipovima stimulišu centar za nagradu u mozgu, oslobađajući dopamin, isti hormon koji se aktivira prilikom dobijanja poklona, jela omiljene hrane ili konzumiranja supstanci koje izazivaju zavisnost. Sve što je potrebno je jedan swipe, i zadovoljstvo je tu.

Ono što dodatno pojačava ovaj efekat jeste nepredvidivost sadržaja. Mozak se navuče na iščekivanje sledeće senzacije, baš kao kod kockanja. Jedan zanimljiv video vuče drugi, treći, petnaesti, i pre nego što shvatimo, prošlo je sat vremena. A zapravo, tražimo onaj jedan savršeni klip koji će nas pogoditi.

Anksioznost tiho hrani digitalne navike

Studija koju su sproveli istraživači Li, Žao i Feng sa saradnicima pokazuje da nas ka kratkim video-klipovima ne vodi samo želja za zabavom. U osnovi te navike često se nalazi nešto mnogo dublje, lična anksioznost, unutrašnja tenzija i potreba da se na trenutak utišaju neprijatne misli. Platforme poput TikToka dodatno pojačavaju ovaj efekat, jer nude beskonačan niz sadržaja koji su tačno prilagođeni našim emocijama i interesovanjima.

Kada smo pod stresom, prirodna reakcija je traženje olakšanja. A kratki klipovi nude upravo to, brzo preusmeravanje pažnje. Problem je što efekat traje kratko, a mozak počinje da ga traži sve češće, čime se razvija obrazac ponašanja koji ima sve karakteristike zavisnosti.

Emocionalno osetljive osobe su najpodložnije

Neki ljudi su posebno ranjivi na ovu vrstu sadržaja, ne zato što im nedostaje samokontrola, već zato što njihova anksioznost ima dublju, subjektivniju dimenziju. Oni intenzivno doživljavaju sopstvenu nelagodu i zato češće traže digitalnu utehu, često nesvesno.

Za njih, kratki video sadržaji nisu samo razonoda, već način da isključe osećanja koja ne umeju da obrade. Nažalost, to može dovesti do toga da zamene stvarno rešavanje problema privremenom iluzijom olakšanja. Tako se stvara mentalni mehanizam koji postaje teško razbiti, posebno kada se sadržaj neprestano servira putem algoritama na društvenim mrežama.

Borba protiv algoritama mora početi iznutra

Iako se često govori o digitalnom detoksu, samo ograničavanje vremena pred ekranom neće rešiti suštinski problem. Ako se ne pozabavimo emocionalnim uzrocima, korisnici će i dalje tražiti način da pobegnu od unutrašnjeg stresa, samo na drugom mestu ili drugom ekranu.

Rešenje leži u dubljoj psihološkoj podršci, terapijama koje pomažu ljudima da nauče kako da regulišu osećanja, da prepoznaju kada beže, a kada se zaista odmaraju. Paralelno s tim, stručnjaci pozivaju i tehnološke kompanije da prestanu da dizajniraju algoritme koji manipulišu mentalnim stanjima zarad profita. Dok se to ne desi, borba ostaje na nama samima.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.