Genije odbio prvu ponudu od 125 miliona: Zakerberg odmah udvostručio brojku!
U neverovatnom potezu koji je potresao tehnološki svet, kompanija Meta osigurala je ugovor sa 24-godišnjim stručnjakom za veštačku inteligenciju Metom Dajtkiem, vredan zapanjujućih 250 miliona dolara. Prvobitno mu je ponuđeno polovina te sume, ali je ugovor udvostručen nakon ličnog uključenja direktora Mete, Marka Zakerberga, što jasno pokazuje koliko je velika konkurencija za vrhunske AI talente.
Ova suma nije samo rekordna kompenzacija, ona predstavlja prekretnicu u oštroj trci tehnoloških giganata za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije. Brz uspon Dajtkija pokazuje kako mladi stručnjaci sa najsavremenijim znanjima postaju najtraženiji i najplaćeniji akteri u industriji.
Od akademije do AI zvezde
Dajtki je nedavno napustio doktorske studije iz računarskih nauka na Univerzitetu Vašington da bi se u potpunosti posvetio inovacijama u veštačkoj inteligenciji. Pre Mete, radio je u Institutu Alen za veštačku inteligenciju u Sijetlu, gde je predvodio razvoj Molme, naprednog AI četbota sposoban da obrađuje slike, zvuke i tekst, baš onakav multimodalni sistem za kojim Meta žudi.
U novembru je Dajtki bio jedan od osnivača startapa Vercept, fokusiranog na AI agente koji samostalno izvršavaju složene zadatke putem softvera zasnovanog na internetu. Startap je brzo prikupio 16,5 miliona dolara od poznatih investitora, među kojima je i bivši izvršni direktor Google-a, Erik Šmit, što potvrđuje snažno poverenje u njegov rad i viziju.
Borbena trka za milijardu dolara u AI-u
Meta je agresivnim pristupom u zapošljavanju talenata jasno pokazala svoju odlučnost da preuzme primat u AI oblasti, ulažući više od milijardu dolara u formiranje “zvezdanog tima”. Među njima je i Ruoming Pang, nekadašnji šef AI tima u Apple-u, kome je ponuđena plata veća od 200 miliona dolara.
Dok pristalice tvrde da ovakva ulaganja ubrzavaju inovacije, kritičari upozoravaju na rastuću koncentraciju moći i bogatstva u rukama malog broja istraživača i kompanija. Posledice ovoga mogle bi duboko uticati na ekonomiju i odrediti ko će imati koristi, a ko biti zapostavljen u eri veštačke inteligencije.
Svetlije i tamnije strane AI bogatstva
Stručnjaci poput profesora Rameša Šrinivasana sa UCLA ističu da ogromne sume koje se daju vrhunskim AI istraživačima imaju i ozbiljne društvene posledice. Dok kompanije ulažu stotine miliona u uski krug elita, hiljade radnika, poput moderatora sadržaja i administrativnog osoblja, suočavaju se sa otkazima i nesigurnim angažmanima.
Upravo ti poslovi su najugroženiji od strane AI sistema koje kompanije razvijaju. Šrinivasan upozorava da ova “kognitivna automatizacija” preti širokom spektru zanimanja, od ljudskih resursa preko pravne podrške do vozača u voznim servisima, drastično menjajući tržište rada bez adekvatne zaštite za one koji ostaju bez posla.
Zakerbergova vizija, kockanje na najbolje talente
Na pitanje o ogromnim ulaganjima, Mark Zakerberg brani strategiju i naglašava koliko je ključno osigurati vrhunske stručnjake. „Ako ulažete stotine milijardi u računarsku snagu, smisleno je žestoko se boriti za 50 ili 70 najboljih istraživača koji će izgraditi vaš tim“, rekao je.
Po njegovom mišljenju, trka za dominacijom u AI nije samo borba za tehnologiju, već i za najbolje umove sposobne da stvore najmoćnije alate budućnosti. Međutim, ovaj pristup otvara važna pitanja o tome kako će se bogatstvo i šanse raspodeliti u ekonomiji koju oblikuje veštačka inteligencija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
