Više veruju robotu nego roditeljima: Deca u Srbiji traže savete o samopovređivanju od AI!
U sve tišoj komunikaciji između roditelja i dece, jedna stvar postaje sve glasnija, glas veštačke inteligencije. Dok odrasli pokušavaju da shvate kako funkcioniše ChatGPT, njihova deca već koriste ovu tehnologiju kao virtuelnog savetnika, saputnika, pa čak i kao emocionalnu podršku.
Stručnjaci upozoravaju da je ovo više od trenda. To je promena u načinu na koji deca doživljavaju bliskost, poverenje i pomoć. Umesto razgovora sa roditeljima, deca sve češće postavljaju pitanja AI sistemima, verujući da će tamo pronaći razumevanje koje u stvarnom svetu ne osećaju.
Deca vode dvostruki digitalni život
Bez ikakvog znanja roditelja, deca se uče kako da prikriju tragove svojih aktivnosti na internetu. Pitanja poput „kako da obrišem istoriju“, „kako da lažiram lokaciju“ ili „kako da sakrijem profil“ postaju svakodnevica u virtuelnim razgovorima između deteta i veštačke inteligencije.
Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, upozorava da ova sposobnost vođenja paralelnog digitalnog života može dovesti do toga da roditelji mesecima ne primete da njihovo dete prolazi kroz ozbiljnu krizu. Kada se problemi konačno otkriju, često je već kasno za preventivnu reakciju.
AI suočen sa dečijim očajem
Sve je više slučajeva u kojima deca koriste AI da postavljaju najteža moguća pitanja, „Zašto se osećam ovako?“, „Kako da nestanem?“, „Da li je normalno da me ništa ne raduje?“. To su rečenice koje ne bi smele da ostanu bez odgovora, a još manje da završe pred algoritmom.
Jonev objašnjava da, iako sistemi poput ChatGPT-a imaju ugrađene bezbednosne filtere, deca često pronalaze načine da ih zaobiđu korišćenjem nejasnih i indirektnih izraza. Rezultat su odgovori koji su površni, zbunjujući ili promašeni i nipošto nisu zamena za stručnu pomoć.
Seksualnost, samopovređivanje i virtuelna tišina
Psiholog Jovana Stojković ističe da mnoga deca upravo zbog osećaja srama izbegavaju da razgovaraju sa odraslima o najosetljivijim temama, pa rešenja traže u AI platformama. Tu se raspituju o seksualnosti, telu, emocijama, samopovređivanju, pa i suicidu.
Ovakva digitalna izolacija može biti izuzetno opasna jer veštačka inteligencija, bez obzira na napredak, nije u stanju da prepozna ton glasa, suze ili tihu molbu za pomoć. AI daje odgovore koji su tehnički ispravni, ali emocionalno prazni, što može dodatno produbiti dečiju usamljenost.
Nadzor bez kontrole i briga bez prisustva
Iako se roditelji sve češće pitaju kako da zaštite svoju decu, većina njih zapravo ne zna odakle da počne. Psiholozi upozoravaju da je problem i u neinformisanosti. Mnogi ni ne znaju šta je ChatGPT, a još manje znaju kako ga njihova deca koriste.
Stojković poručuje da rešenje nije u zabrani, već u odnosu koji se gradi od najranijih godina. Ako dete ne oseti sigurnost i prisutnost u stvarnom svetu, prirodno će potražiti utehu u digitalnom. Dva sata dnevno bez telefona, uz iskren razgovor, mogu biti važniji od bilo kakvog roditeljskog nadzora.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
