"Kuma AI“ razbila stereotipe pred kraljem: Šokirala rečima o muškim kolegama! (VIDEO)

Profesorka Fei-Fei Li, često nazvana „kumom veštačke inteligencije“, izjavila je za BBC da je ponosna što se izdvaja među svojim kolegama. Kao jedina žena među sedam pionira koji su od kralja Čarlsa primili najviše inženjersko priznanje, rekla je da je „ponosna što je drugačija“.

Pored profesorke Li, laureati su i prof. Jošua Benđio, dr Bil Dali, dr Džefri Hinton, prof. Džon Hopfild, osnivač Nvidije Džensen Huang i glavni AI naučnik Mete dr Jan Lekun. Zajedno su doprineli tome da veštačka inteligencija pređe put od teorijskog koncepta do globalne transformativne tehnologije.

Njihov zajednički rad doveo je do proboja u oblasti računarskog vida, neuronskih mreža i računarske snage koja danas pokreće moderne AI sisteme. Nagrada kraljice Elizabete ističe ne samo njihovu tehničku izvrsnost, već i to kako inženjerske inovacije nastavljaju da oblikuju budućnost čovečanstva.

Od „kumova“ do jedne „kume“ veštačke inteligencije

Dr Hinton, prof. Benđio i dr Lekun, često nazivani „kumovima veštačke inteligencije“, ranije su osvojili Tjuringovu nagradu 2018. godine za svoj temeljni rad u oblasti dubokog učenja. Profesorka Li je, međutim, vremenom prihvatila svoju titulu „kume AI“, iako joj je u početku bilo neprijatno.

„Ne bih sebe nazvala kumom bilo čega“, rekla je. „Ali shvatila sam da, ako odbijem taj naziv, možda propuštam priliku da žene naučnice i tehnološkinje budu priznate na taj način. Zbog mladih žena sa kojima radim i generacija devojaka koje dolaze, sada mi je u redu da prihvatim tu titulu.“ 

Graditeljka temelja računarskog vida

Rođena u Kini, profesorka Li je emigrirala u Sjedinjene Američke Države kao tinejdžerka i postala jedna od vodećih stručnjakinja za računarstvo. Danas je su-direktorka Instituta za humanocentričnu veštačku inteligenciju na Stanfordu i osnivačica i direktorka kompanije World Labs. Najpoznatija je po svom radu na projektu ImageNet, koji je transformisao oblast računarskog vida.

Zajedno sa svojim studentima, profesorka Li je stvorila velike baze podataka za prepoznavanje slika, na kojima se danas zasniva mnogo AI tehnologija. Ovaj projekat omogućio je računarima da „vide“ i tumače vizuelne informacije. Kako kaže, ImageNet je „otvorio brane za razvoj AI zasnovane na podacima“. 

Pragmatizam i budućnost AI

Kako se AI i dalje razvija, profesorka Li smatra da će sledeći veliki korak nastupiti kada mašine budu mogle da interaguju sa svetom oko sebe, sposobnost koja je prirodna ljudima i životinjama. Ako se to postigne, kaže, AI bi mogla da „osnaži“ ljudsku kreativnost, dizajn i učenje na potpuno nove načine.

Dok neki stručnjaci, poput dr Hintona, upozoravaju da AI može predstavljati egzistencijalnu pretnju, drugi, poput dr Lekuna, smatraju da su ti strahovi preuveličani. Profesorka Li zauzima pragmatičan, naučno zasnovan pristup. „Zdrava neslaganja su dobra“, rekla je. „AI je isuviše važna da bi bila definisana ekstremima. Moramo razgovarati o njoj uz činjenice i nauku.“ 

Inženjering koji menja čovečanstvo

Nagrada kraljice Elizabete za inženjerstvo dodeljuje se svake godine inovatorima čiji rad donosi korist ljudima širom sveta. Među ranijim dobitnicima je i ser Tim Berners-Li, tvorac svetske mreže (World Wide Web).

Lord Valans, predsednik fondacije koja dodeljuje nagradu, izjavio je da ovogodišnji laureati „predstavljaju ono najbolje u inženjerstvu“ i da njihova dostignuća „pokazuju kako inženjering može istovremeno očuvati našu planetu i transformisati način na koji živimo i učimo“.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.