Stivov „Toster sa objektivom”: Priča o prvom ručnom digitalnom fotoaparatu! (VIDEO)
Godine 1975, mladi inženjer koji je radio u kompaniji Eastman Kodak, Stiv Sason, nehotice je promenio budućnost fotografije zauvek. U to vreme, Kodak je bio neosporni lider u fotografiji na filmu, poznat po svojim aparatima, filmovima i foto-papiru. Ljudi su uzimali filmove, nosili ih u Kodak prodavnice na razvijanje i čekali fizičke otiske.
Međutim, Sason, 23-godišnji elektroinženjer, smatrao je da je tradicionalni proces fotografije naporan i zastareo. Odrastao je uz Star Trek, gde je tehnologija omogućavala gotovo sve, i zamislio je način da se slike prikupljaju i čuvaju elektronski, bez potrebe za filmom. Pomislio je: Šta ako bismo mogli da snimamo i čuvamo slike elektronski?
Nastanak nove tehnologije: CCD i prvi prototip
Na početku svog rada u Kodaku, Sason se nije uklapao u uobičajeni obrazac. Nije bio fotograf niti mehanički inženjer, već elektroinženjer sa strašću za eksperimentisanjem. Tehnologija za fotoaparat bez filma već je postojala u osnovnim oblicima, sa naučnicima u NASA-i koji su eksperimentišali sa digitalnim snimanjem i istraživačima u Bell Labs-u koji su razvijali charge-coupled uređaje (CCD) za čuvanje električnih naboja nastalih svetlom.
Sason je dobio zadatak da istraži ove nove čipove. Iako su CCD uređaji bili još uvek u fazi razvoja, sa rezolucijom od samo 100x100 piksela, Sason je bio odlučan da ih pretvori u nešto revolucionarno. Njegova vizija bila je jasna: fotoaparat koji bi mogao da snima i čuva slike digitalno, bez filma.
Izrada prototipa: „Toster sa objektivom“
Međutim, postojao je jedan veliki problem: finansije. Bez budžeta za nabavku potrebnih delova, Sason je morao da bude kreativan. Počeo je da uzima delove iz otpada u Kodaku, uključujući optički sklop sa filmskog aparata i jeftin digitalni voltmetar kao analogno-digitalni konvertor. Ovi improvizovani delovi su se spojili, a Sason je koristio stari audio kasetofon za čuvanje slika koje je CCD uređaj snimao.
Međutim, aparat nije bio elegantan niti moderan, više je podsećao na preveliki "toster" sa objektivom. Težak približno 3,63 kilograma, bio je glomazan i nezgrapan, ali Sason nije odustajao. Fotoaparat je ubrzo bio spreman za prvi test, a on ga je odneo u obližnju kancelariju da snimi prvu sliku ikada snimljenu ručnim digitalnim fotoaparatom.
Prva digitalna fotografija
Sasonov prvi testni snimak bio je ništa manje nego revolucionaran. Usmerio je aparat na svoju koleginicu, Džojsi Maršal, i pritisnuo okidač. Traka je počela da se pomera dok je aparat smeštao sliku. Kada je traka završila, preneta je na uređaj za reprodukciju koji je konvertovao digitalni kod u NTSC televizijski signal.
Rezultat nije bio savršen, slika je bila izobličena, a Maršalovo lice nije bilo prepoznatljivo, ali Sason je mogao da vidi dovoljno da zna da je uspelo. „Bili smo toliko srećni jer smo znali hiljadu razloga zbog kojih ništa ne bismo videli“, priseća se Sason. Prva digitalna fotografija je bila snimljena i svet fotografije se zauvek menjao.
Pitanja koja su oblikovala budućnost
Kako su informacije o Sasonovom otkriću počele da se šire kroz Kodak, on se našao pred pitanjima na koja nije ni pomislio. Menadžeri, koji su bili potpuno okrenuti ka poslovanju sa filmovima, iznenada su postali očarani mogućnostima ove nove tehnologije. Nisu pitali o kako, tehničkim izazovima sa kojima se Sason suočavao, već su pitali zašto bi neko želeo da snima slike bez filma. „Šta nije u redu sa fotografijom?“, pitali su.
Iako je bio tehnički inženjer, Sason je morao da razmišlja na nogama. Počeo je da koristi analogije kako bi objasnio potencijal digitalne fotografije, poredeći je sa HP35 kalkulatorom, koji je već menjao način na koji su ljudi gledali računanje. Ali, dok je Sason imao viziju, poslovna strana Kodaka nije bila spremna da prihvati budućnost bez filma.
Prvi patent i dugi put do potrošačkih aparata
Godine 1978, Kodak je dobio prvi patent za digitalni fotoaparat, i Sasonov izum je zvanično prepoznat. Ovaj patent je na kraju pomogao Kodaku da zaradi milijarde od licenci. Međutim, iako je ovo otkriće bilo monumentalno, put do prvih potrošačkih digitalnih aparata bio je dug. Sason, zajedno sa inženjerima kao što je Brajs Bejer, nastavio je da usavršava tehnologiju, što je na kraju dovelo do prvog potrošačkog digitalnog fotoaparata 1995. godine, Kodak DC40.
Iako je Sason bio slavljen zbog svog izuma, nikada nije radio na ničem osim digitalne fotografije tokom svojih 35 godina u Kodaku. „Bilo je stvarno kul biti okružen svim tim stvarno pametnim ljudima“, kaže on. Ali, suočavao se sa otporom sa poslovne strane kompanije, koja je oklevala da prihvati digitalnu revoluciju koju je on pokrenuo. Ipak, Sasonov nasleđe kao oca digitalnog fotoaparat je neosporno.
Budućnost je već bila tu
Putovanje Stiva Sasona od mladog, radoznalog inženjera do izumitelja digitalnog fotoaparat je priča o upornosti, kreativnosti i viziji. Iako je njegov izum nastao iz potrebe i radoznalosti, on je zauvek promenio tok fotografije. Digitalno doba, sa svojim trenutnim slikama i neograničenim mogućnostima, može se pratiti do trenutka kada je Sason snimio tu prvu sliku sa svojim improvizovanim aparatom.
Njegova priča je podsetnik da ponekad najrevolucionarniji izumi dolaze iz razmišljanja izvan okvira, ili u ovom slučaju, van filmskog rolna. Digitalni fotoaparat, koji je danas neizostavan deo svakodnevnog života, duguje svoje postojanje mladom inženjeru koji je pitao: „Šta ako bismo mogli da uradimo sve elektronski?“
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
WhatsApp trik koji malo ko zna