Tužna priča kafane Tri lista duvana: Mesto gde je počela tehnološka revolucija Beograda

U početku su stanovnici glavnog grada sumnjičavo gledali na čudo koje je prenosilo glas bez glasnika na konju, ali iza celog poduhvata stajala je fascinantna figura: Pantalejmon - Panta Mihajlović, elektromehaničar iz malog Bogatića. On je, nakon obrazovanja i karijere u Beču, Berlinu i čak u Njujorku kao šef Siemens‑Halske kompanije, odlučio da u našu zemlju donese tehnologiju koju je svet tek počinjao da prihvata.

Prva telefonska linija u Beogradu bila je dugačka samo 300 metara, povezujući tadašnju popularnu kafanu Tri lista duvana i Inženjersku kasarnu na Paliluli, ali dovoljno duga da vojni ministar Teša Nikolić i kapetan Kosta Radosavljević čuju jedan drugog s druge strane žice.

Ti prvi telefonski aparati u Srbiji bili su vrlo jednostavni sa velikim drvenim kućištem, ručnim magnetofonom za generisanje signala i slušalicom koja je služila samo za primanje glasa. Korisnici su morali da rotiraju ručicu da bi pozvali drugu stranu, a zvuk „halo“ bio je tek rezultat primitivnog elektromagnetnog oscilatora.

Pretplata bila papreno skupa

U početku su telefoni u Srbiji imali isključivo državnu i vojnu funkciju, dok su civilni građani mogli da koriste liniju tek kasnije, uz skupu pretplatu. Panta Mihajlović je, kako pišu hroničari, bio zabrinut da će obični ljudi smatrati telefon „čudnom igračkom“ i da neće razumeti njegov potencijal. Ipak, njegova vizija bila je jasna i ogledala se u povezivanju Beograda sa evropskim centrima komunikacije, čime je ubrzan razvoj grada.

Zanimljivo je da je kafana Tri lista duvana gde je linija započela, srušena decenijama kasnije, a danas se na tom mestu nalazi savremena ulica sa stambenim i poslovnim objektima, simbolično prekrivajući rođenje telekomunikacije u Beogradu.

Tužna sudbina poznate kafane

Naime, kafana se nekada nalazila na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša u centru glavnog grada. To je bila reprezentativna zgrada sa kraja 19. veka. Zgrada je stajala na ovoj raskrsnici sve do kraja 1980‑ih (srušena je 1989. godine), pre nego što je prostor kasnije preuređen za novu poslovnu namenu.

Tokom narednih decenija, Srbija je polako širila telefonsku mrežu, od nekoliko linija u centru Beograda, do prve međugradske linije koja je povezivala Beograd i Niš, a kasnije i druge gradove. Telefon se iz luksuza i retkosti pretvarao u svakodnevni alat, dok bi Panta Mihajlović, da je živ, verovatno bio fasciniran današnjim pametnim telefonima sa kamerama, internetom i veštačkom inteligencijom, koji čuvaju i prenose mnogo više informacija nego što je mogao da zamisli.

Kad je konj hteo da razgovara...

U prvim godinama korišćenja telefona u Beogradu, ljudi su još uvek bili fascinirani i pomalo zbunjeni novom tehnologijom. Jedan imućni trgovac, poznat po svojoj ekscentričnosti, navodno je došao na ideju da priključi svog konja i kočiju na telefonsku liniju, želeći da razgovara sa svojim poslovnim partnerima dok putuje gradom.

Prema zapisima iz tog vremena, trgovac je postavio drveni stalak pored kočije i pokušavao da prenese glas konja kroz telefonsku instalaciju. Susedi su se okupljali, smejali i divili se čudnom izumu, dok su prvi operateri telefonske centrale panično pokušavali da objasne da telefon radi samo sa ljudskim glasom. Naravno, eksperiment nije uspeo, ali je postao legenda u krugovima Beograđana među kojima se i dalje prepričava kao primer rane fascinacije novom tehnologijom i ljudske maštovitosti.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Napravio je uređaj koji je zadivio svet

Telefon se iz luksuza i retkosti pretvarao u svakodnevni alat, dok bi Panta Mihajlović, da je živ, verovatno bio fasciniran današnjim pametnim telefonima sa kamerama, internetom i veštačkom inteligencijom, koji čuvaju i prenose mnogo više informacija nego što je mogao da zamisli.