Jugoslavija je imala svog Ilona Maska: Genije koji je pravio računare u garaži i sanjao jedan san

Njegovo ime je Voja Antonić, inženjer, inovator i pionir računarstva, čije ideje su u vreme socijalizma bile ispred sistema u kojem je radio i upravo zbog toga ostale skoro zaboravljene van regiona.

Istoričari danas ovu odluku porede sa filozofijom otvorenog koda i startap mentalitetom koji je decenijama kasnije postao standard u Silicijumskoj dolini. Kao i Mask, Antonić nije razmišljao samo o profitu, već o demokratizaciji tehnologije i stvaranju zajednice ljudi koji razumeju kako tehnologija funkcioniše, a ne samo kako se koristi.

U tadašnjoj Jugoslaviji, takav pristup bio je istovremeno fascinantan i problematičan. Sistem nije imao jasan model kako da podrži pojedinca koji razmišlja brzo, nekonvencionalno i globalno. Dok su u SAD vizionari dobijali investitore, Antonić je radio u ograničenim uslovima, bez tržišta koje bi moglo da prepozna puni potencijal njegovih ideja. Ipak, njegov uticaj je bio ogroman i sastojao se u tome da je čitava generacija mladih ljudi prvi put ušla u svet programiranja upravo zahvaljujući Galaksiji.

Kako je izgledala Galaksija?

Galaksija je imala kompaktno kućište sa integrisanom tastaturom, slično tadašnjim kućnim računarima poput ZX Spectruma ili Commodore 64, ali još svedenijeg dizajna. Na njemu nije bilo miša, disk jedinice niti monitora, a računar se povezivao direktno na televizor, što je u to vreme bilo ključno da bi bio pristupačan širokim masama.

Tastatura je bila gumena ili polumehanička, sa jasno obeleženim slovima i simbolima, a mnogi korisnici su je sami ugrađivali ili prilagođavali, jer se Galaksija često sastavljala ručno kod kuće. Unutra se nalazila izuzetno jednostavna elektronika koja je obuhvatala procesor Zilog Z80, malu količinu memorije i osnovni grafičke i zvučne sklopove. Nije imala grafiku kakvu danas poznajemo, prikaz je bio tekstualan i vrlo rudimentaran, ali dovoljan za programiranje, igrice i učenje osnova rada računara.

Programi se učitavali pomoću kasetofona

Posebno zanimljiv detalj bio je način učitavanja programa. Galaksija nije imala hard disk ni disketnu jedinicu, već su se programi učitavali pomoću kasetofona, sa običnih audio-kaseta. Zvuk pištanja tokom učitavanja programa postao je zaštitni znak tog vremena.

Uprkos ograničenjima, korisnici su mogli da pišu sopstvene programe u BASIC-u, da ih snimaju i razmenjuju sa drugima, čime je nastala prava mala hakerska zajednica.

Spoj znanja, radoznalosti i rešenosti

Ono što Antonića dodatno približava liku Ilona Maska jeste širina interesovanja. Antonić se nije zadržao samo na računarima, već se bavio i radio-tehnikom, digitalnim zvukom, eksperimentima sa elektronikom i razvojem alternativnih tehnoloških rešenja. Njegov rad pokazuje ono što danas često viđamo kod tehnoloških milijardera a to je spoj inženjerskog znanja, radoznalosti i spremnosti da se ide protiv ustaljenih pravila.

Danas, kada se govori o veštačkoj inteligenciji, algoritmima i digitalnoj zavisnosti, Antonićeve ideje zvuče gotovo proročki. Dok svet ide ka zatvorenim sistemima, pretplatama i algoritamskom upravljanju životima, njegova filozofija podseća da tehnologija može i mora da ostane u službi čoveka. Zbog toga ga mnogi danas nazivaju pravim jugoslovenskim vizionarom i čovekom koji je imao znanje da zaradi milione, ali je izabrao da znanje podeli.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Zaspala je za volanom, a onda se desio obrt