Od male radionice do jugoslovenskog giganta: Ovo je bila Meka i Medina tehnologije

Vizija je bila jednostavna, ali hrabra i sastojala se u tome da se izgradi industrija koja će omogućiti da zemlja bude tehnološki samostalna.

Niš, kao grad sa tradicijom zanatske industrije, bio je prirodno mesto za razvoj ovakvog poduhvata. Mnogi mladi ljudi iz okolnih sela školovali su se za tehničke profile, a fabrika je postala centar okupljanja novih snaga. Radio‑aparati koje je proizvodila EI Niš brzo su postali prepoznatljivi po pouzdanosti i kvalitetu, čak i u poređenju sa uvoznim modelima.

Već krajem 1950‑ih godina, fabrika je uspostavila prve proizvodne linije za crno‑bele televizore i to kao jedna od prvih u Jugoslaviji. Televizor je u to vreme bio tehnološki simbol modernog doma, pa je ovaj iskorak značio mnogo više od obične proizvodnje.

Meka i Medina jugoslovenske tehnologije

Tehnološki razvoj u EI Niš nije bio samo u proizvodnji uređaja, već i u organizaciji rada. Osnivane su specijalizovane radionice za montažu, kontrolu kvaliteta i razvoj komponenti. Mnogi inženjeri koji su počeli kao tehničari postali su ključni dizajneri novih sistema i uređaja.

Tokom 1960‑ih i 1970‑ih fabrika se znatno proširila. Zapošljavala je desetine hiljada radnika, ne samo iz Niša, već i iz okolnih mesta. EI Niš je pored kućne elektronike, proizvodio i opremu za industriju, medicinske aparate, profesionalne komunikacione uređaje i komponente koje su se koristile u teško dostupnim segmentima elektronske tehnike.

Uređaji iz Niša se izvozili širom sveta

Izvoz je predstavljao posebnu dimenziju uspeha. Uređaji iz Niša slati su u zemlje širom Evrope i Afrike, što je doprinelo reputaciji fabrike kao pouzdanog partnera na međunarodnom tržištu. Time se Niš našao na karti tehnoloških proizvođača i izvan granica bivše države.

Jedan od ključnih uspeha fabrike bio je razvoj sopstvenih laboratorija za istraživanje i razvoj. U vreme kada mnogi proizvođači zavise od uvoza delova i ideja, EI Niš je uspela da stvori vlastite dizajne i prototipe, čime je podigla nivo tehnološke autonomije.

Devedesetih krenuo sunovrat fabrike

Međutim, 1980‑ih godina javile su se prve naznake promena. Globalni tehnološki razvoj, konkurencija iz istočne Azije i promene u ekonomskim prilikama stavljali su sve veći pritisak na domaću industriju na čelu sa državnim vlasništvom. Devedesete su zatim donele tranziciju, ratove i političke krize koje su prouzrokovale pad tržišta i otežale poslovanje. Privatizacija i transformacija oblikovali su novu realnost u kojoj EI Niš više nije mogla da se takmiči na stari način.

Postepeno su mnogi pogoni prestali sa radom, kapaciteti su se smanjivali, a broj zaposlenih opao. Legendarna fabrika više nije imala ni snagu ni podršku kakvu je imala u zlatnim decenijama svog postojanja. Ipak, ostaje nasleđe koje se ne može lako izbrisati. Elektronska industrija Niš bila je generator tehnološkog znanja, inovacija i stručnosti, koja je ostavila trag u decenijama razvoja, a njeni bivši radnici i dalje prenose priče o pionirskim danima elektronike.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video