Gejmeri otkrili istinu o loot kutijama: "Ne možemo da stanemo, sve je kao droga!"

Iza šarenih ekrana i animiranih svetova krije se mehanizam koji funkcioniše zastrašujuće slično kao klasična kockarnica. Loot kutije, popularna metoda zarade u video igrama, prodaju igračima šansu da dobiju virtuelne nagrade, ali u praksi često znače - trošenje pravog novca za potpuno neizvestan ishod.

Najnovija istraživanja pokazuju da veliki broj gejmera redovno troši više nego što im budžet dozvoljava, samo da bi pokušali osvojiti retke virtuelne predmete. Ovo nije više pitanje "ko želi da plati", već ko je psihološki gurnut da plati.

Australijski istraživački tim otkrio je direktnu vezu između visoke potrošnje na loot kutije i porasta psihološke uznemirenosti. Što je veća potrošnja, to su viši nivoi stresa, osećaja krivice i anksioznosti, posebno kod mladih koji nemaju razvijen osećaj za finansijsko planiranje.

Zavisnost iz prve ruke

Ispovest gejmera: „Počelo je kao zezanje - mislio sam, šta je 3-5 evra za kutiju u igri koju volim. Ali onda sam jurio jedan skin, i ne znam ni sam kako, potrošio sam više od 400 evra za mesec dana. Svaki put kad bih otvorio kutiju i ništa ne dobijem, osećao sam se glupo, ali nisam mogao da stanem. Bio sam ubeđen da sam blizu, kao da dugujem sebi da nastavim. Tek kad sam počeo da pozajmljujem novac od drugova da bih 'probao još jednom', shvatio sam da imam problem.“

„Otvarao sam kutije čak i kad sam znao da nemam više para na kartici. Lagao sam roditelje da mi treba za školu, a u stvari sam pokušavao da dobijem jedan jedini item. Nisam to radio zbog nagrade, nego zbog osećaja koji dobijem u trenutku otvaranja. Kao da ti mozak eksplodira od iščekivanja. Posle se osećaš prazno i krivo, ali već sledeći dan opet probaš. Postane ti normalno da trošiš više nego što imaš.“

Psihologija poraza upakovana u zabavu

Sistem loot kutija koristi iste strategije kao klasična kocka - nagrađivanje naizgled slučajnim ishodima, retki dobici i stalni podsticaji na još jedno "otvaranje". To stvara iluziju kontrole i stalan osećaj da je "samo još jedna šansa" dovoljna za pobedu.

Upravo to ponašanje, poznato kao "near-miss effect", godinama je proučavano u kontekstu zavisnosti od kockanja. Danas je jasno da isti efekti funkcionišu u digitalnim igrama, samo pod drugačijim imenom i sa šarenijim interfejsom.

Zakoni kasne, industrija ćuti

Dok pojedine države kao Belgija i Nizozemska već tretiraju loot kutije kao kockanje i zabranile su ih, mnoge druge tek sada otvaraju to pitanje. Regulativa sporo stiže, a za to vreme izdavači igara beleže milionske profite.

Industrija uglavnom ćuti ili umanjuje značaj problema, tvrdeći da igrači kupuju loot kutije iz "lične želje", ignorišući očigledne psihološke mehanizme koji stoje iza njihove popularnosti. Međutim, kada deca troše novac roditelja bez kontrole, teško je govoriti o slobodnoj volji.

Cena zabave postaje previsoka

Iako su igre zamišljene kao izvor zabave i razonode, u stvarnosti sve češće ostavljaju finansijske i emocionalne posledice. Neki igrači se nalaze u dugovima, drugi pate od anksioznosti, a treći razvijaju zavisnost identičnu onoj kod klasičnih kockara.

Dok god se ne uvede jasna regulacija i sistem zaštite korisnika, loot kutije će ostati tempirana bomba u rukama mlađih generacija. Igra je možda besplatna, ali posledice mogu biti sve osim bezazlene.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.