Svi ukucavaju*#21# u svoj mobilni: Evo šta ovaj "tajni kod" otkriva, korisnici su u zabludi!

Na internetu se sve češće dele takozvani tajni kodovi za mobilne telefone za koje se tvrdi da mogu da pokažu da li je uređaj kompromitovan ili pod nečijim nadzorom, a među najčešće pominjanim su *#21#, *#62#, *#67# i ##002#, što je izazvalo veliko interesovanje korisnika i brojne reakcije na mrežama.

Kada se unesu, telefon jednostavno vraća podatke o tome da li su pozivi ili poruke preusmereni, kada je uređaj nedostupan ili zauzet, kao i osnovne informacije koje su deo operaterske infrastrukture. Zbog toga se često dešava da korisnici pogrešno protumače tehnički rezultat kao znak da se nešto sumnjivo dešava.

Kod *#21# najčešće se opisuje kao provera prosleđivanja poziva i poruka, što znači da korisnik može da vidi da li je neka komunikacija preusmerena na drugi broj, ali to ne znači automatski da je telefon kompromitovan ili da ga neko nadgleda. Slično važi i za *#62#, koji prikazuje šta se dešava kada je uređaj nedostupan, kao i za *#67#, koji se odnosi na situacije kada je linija zauzeta, što su sve standardne mrežne opcije. 

##002# kao univerzalno rešenje za eliminaciju hakera  

Posebnu pažnju privlači kod ##002#, koji se na internetu često predstavlja kao univerzalno rešenje za isključivanje hakera jer navodno briše sva prosleđivanja poziva, ali u praksi on zavisi od operatera i ne može se posmatrati kao bezbednosni alat.

Iako može da deaktivira određene mrežne servise prosleđivanja, on ne uklanja zlonamerni softver niti može da detektuje napredne oblike kompromitacije uređaja, te pravo zbog toga stručnjaci naglašavaju da ovakvi saveti mogu biti zbunjujući za korisnike koji nemaju tehničko znanje.

Kako da znamo da li je telefon hakovan?

U praksi, kako navode eksperti za digitalnu bezbednost, pravi znakovi da nešto nije u redu sa telefonom gotovo nikada se ne vide kroz ove kodove, već kroz ponašanje samog uređaja u svakodnevnoj upotrebi. To uključuje situacije poput naglog pražnjenja baterije, pregrevanja telefona, usporenog rada sistema ili pojave aplikacija koje korisnik nije instalirao. Takvi simptomi mogu da ukažu na problem, ali i na tehničke kvarove ili preopterećenje sistema, pa je uvek potreban širi kontekst.

Stručnjaci dodatno upozoravaju da su najčešći načini kompromitacije mobilnih telefona zapravo phishing napadi, zlonamerne aplikacije i linkovi koji vode ka lažnim stranicama, a ne bilo kakve skrivene izmene koje bi se mogle otkriti unosom kodova. U većini slučajeva, korisnik sam nesvesno daje dozvole ili instalira sadržaj koji omogućava neovlašćen pristup podacima. Zbog toga se bezbednost telefona u velikoj meri svodi na ponašanje korisnika, a ne na tehničke trikove.

Pazite se otvorenih Wi-fi mreža

Javne Wi-Fi mreže i slabo obezbeđeni nalozi i dalje se izdvajaju kao česti ulazi za potencijalne napade, jer omogućavaju presretanje podataka ili lakše preuzimanje kontrole nad nalogom u slučaju slabih lozinki. Kada se ovome doda nepažnja korisnika i instaliranje neproverenih aplikacija, rizik od kompromitacije značajno raste. 

Stručnjaci za sajber bezbednost ističu da ne postoji jedan univerzalni kod koji može da pokaže da li je telefon hakovan, već samo skup tehničkih indikatora koji mogu ukazati na potencijalni problem. Čak i kada se pojave određene nepravilnosti u prosleđivanju poziva, to ne znači automatski da je uređaj napadnut, već da treba proveriti šire sistemske i aplikativne faktore. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: