Moj računar je trošio skoro sav RAM: Ovo jedno rešenje ga je spasilo!
Retko obraćam pažnju na visoku potrošnju RAM-a, pošto je 32 GB obično dovoljno za igranje, multitasking i desetine otvorenih tabova u pregledaču. Ali jednog dana sam primetio da Task Manager pokazuje šokantnih 85 do 90% zauzeća memorije. Pretpostavio sam da je u pitanju samo alocirani RAM, a ne stvarno korišćenje, ali sistem je počeo da kasni dok kucam ili prebacujem tabove. Brojevi nisu imali smisla: prozori pregledača trošili su oko 12 GB, dok je ukupna potrošnja bila više nego dvostruka. Nešto je očigledno bilo pogrešno.
Ova razlika me je zabrinula, jer pozadinski programi nisu mogli da objasne tako visoke cifre. Odlučio sam da istražim dalje, misleći da Windows možda pogrešno prikazuje potrošnju memorije. Ono što je usledilo bila je duga potraga za rešenjem koja me je na kraju dovela do iznenađujuće jednostavnog popravka koji sam trebao da pokušam od početka.
Task Manager i RAMMap nisu dali odgovore
Prirodno, prvo sam sortirao procese u Task Manager-u po potrošnji memorije. Sabiranjem najviše zauzetih procesa dobio sam samo 13 do 14 GB, dok je ukupna potrošnja i dalje pokazivala preko 27 GB. Čak je i non-paged pool bio ispod 1 GB, što je isključilo curenje memorije na nivou kernela. Da bih detaljnije proverio, prešao sam na RAMMap, SysInternals alat koji detaljnije prikazuje potrošnju memorije nego Task Manager.
RAMMap je potvrdio visoku potrošnju memorije, ali nije otkrio glavni uzrok. Sekcija „Kernel Stack“, koja bi ukazala na curenje memorije od drajvera da je velika, bila je samo oko 200 MB. To je značilo da nešto drugo, nešto što nije vidljivo u običnom prikazu procesa, troši memoriju. Još uvek nisam bio bliži rešenju.
Zatvaranje aplikacija i ažuriranje drajvera
Kad sam ostao bez ideja, počeo sam da zatvaram prozore pregledača. Obično držim više prozora otvorenih za posao, zabavu i Plex biblioteku, ali sam sa nevoljom zatvorio većinu da vidim da li je pregledač problem. Potrošnja RAM-a je malo opala, ali ne dovoljno. Još uvek je bila oko 70%. Pregledač nije bio glavni problem.
Zatim sam pokušao da isključim SignalRGB i Wallpaper Engine, obe resursno zahtevne aplikacije koje volim. To je oslobodilo malo memorije, ali opet ne mnogo. Da bih bio potpuno siguran, ažurirao sam sve drajvere na sistemu da eliminišem mogućnost curenja memorije. Ništa nije pomoglo. Potrošnja memorije je tvrdoglavo ostala iznad 65%, a povremeni zastoji su se i dalje javljali.
Skeneri za malver takođe nisu pomogli
Tada sam pomislio da bi malver mogao da troši resurse u tajnosti. Koristim Microsoft Defender, ali sam ipak odlučio da pokrenem kompletan sistemski skener. Nakon dugog skeniranja, Defender nije našao ništa sumnjivo. I dalje nepoverljiv, pokrenuo sam Malwarebytes, koji je označio oko 90 stavki, sve lažno pozitivne. Duboko skeniranje sa Kaspersky Plus takođe nije otkrilo ništa.
Do ovog trenutka sam isključio drajvere, pozadinske aplikacije i malver. Svaka provera je pokazala da je sistem čist, a ipak je RAM bio i dalje prepun. Misterija je bila frustrirajuća, i počeo sam da razmišljam da ću možda morati da reinstaliram Windows da bih rešio problem.
Neočekivani trik koji je sve popravio
Posle sati preteranog analiziranja, pravo rešenje je bilo iznenađujuće jednostavno. Restartovao sam PC. Pošto ga obično stavljam u stanje spavanja umesto da ga potpuno isključim, sistem nije imao pun reset mesecima. Vremenom, keširana memorija, pozadinski procesi i manja curenja su se jednostavno nagomilala. Pravi restart je sve oslobodio.
Nakon ponovnog pokretanja Windows-a, RAM je pao sa 90% na oko 40%. Zastoji su nestali odmah, a tokom narednih dana potrošnja je ostala ispod 55%. Lekcija je jasna: čak i moderni PC zahteva povremeni restart. Sada redovno restartujem računar bar jednom mesečno, jer ponekad, najjednostavnije rešenje zaista jeste pravo rešenje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
