"Ušli smo u vašu kameru, snimili šta se ne sme" Hakeri osmislili prevaru koju hrani strah

Sve veći broj ljudi širom Evrope prima poruke koje izgledaju kao da dolaze direktno iz najmračnijih delova interneta. Prevaranti koriste realne lične podatke, ime, prezime, pa čak i broj telefona, kako bi ostavili utisak da su zaista prodrli u vaš digitalni svet. Ova vrsta manipulacije postala je toliko sofisticirana da i oprezni korisnici često na prvi pogled poveruju da su hakovani.

Najčešći oblik prevare dolazi od navodnih hakera koji tvrde da su vam preuzeli računar. U poruci opisuju kako imaju pristup kameri, mikrofonu i privatnim folderima i kako su navodno snimili sadržaje koje ne želite da iko drugi vidi. Iako ništa od toga nije istina, ucenjivači računaju na refleks straha.

Ove poruke često zvuče uverljivo jer uključuju detaljna objašnjenja njihovog upada, pa čak i savete o tome kako da poboljšate sopstvenu digitalnu bezbednost. Paradoksalno, poneki od tih saveta zaista liče na preporuke stručnjaka, ali upravo ta kombinacija poluinformacija i pretnji čini prevaru toliko efikasnom.

Najmračnija ucena koja igra isključivo na strah

Postoji i brutalnija verzija ucene, ona u kojoj se napadač predstavlja kao plaćeni ubica. Žrtvi stiže hladan, precizan mail, tvrdi se da postoji ugovor o njenoj likvidaciji. Zvuči kao scenario iz kriminalističke serije, ali cilj je jednostavan, izazvati paničnu reakciju pre nego što žrtva stigne da razmisli.

Prevaranti u takvim mail-ovima nude spas u zamenu za uplatu koja, kao i u ostalim slučajevima, ide isključivo u kriptovaluti. Cela priča oslanja se na strah, a ne na postojanje bilo kakvih realnih informacija ili dokaza. Jedina realnost je novac koji bi žrtva izgubila ako poveruje.

Europol dokumenti i optužnice koje ne postoje

Još jedna popularna taktika jeste predstavljanje kao istražni organi, najčešće Europol ili druge službe za sprovođenje zakona. Žrtve obično dobijaju mail sa priloženim dokumentima koji liče na zvanične pozive, optužnice ili obaveštenja o pokretanju postupka.

Ti lažni dokumenti često uključuju izmišljene članke zakona, pečate i potpise kako bi izgledali autentično. Kada žrtva odgovori, prevaranti traže uplatu kazne ili troškova postupka u kriptovaluti. Ovakve prevare posebno su rasprostranjene na evropskom tržištu, pa mnoge poruke stižu na francuskom, španskom ili portugalskom jeziku.

Kako proveriti da li ste zaista hakovani i kako se zaštititi

Kaspersky savetuje da, pre nego što bilo šta uradite, prvo proverite sve elemente poruke i potražite tragove koji otkrivaju da je reč o prevari. Mnogi slučajevi mogu se prepoznati u minutima, ukoliko znate na šta da obratite pažnju.

Da biste se efikasno zaštitili i sprečili dalju zloupotrebu, važno je da pratite sledeće smernice:

• Proverite adresu pošiljaoca i uporedite polja From i Reply-To
• Ne otvarajte nepoznate priloge i ne klikćite na sumnjive linkove
• Obraćajte pažnju na čudno formatiran tekst, mešanje slova i neobične simbole
• Znajte da zvanične institucije nikada ne traže kriptovalutu niti šalju pozive na saslušanje mail-om
• Prijavite prevaru nadležnoj jedinici za sajber kriminal i redovno ažurirajte zaštitne programe

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Ovaj kod otkriva da li vam prate telefon