Menja se vid snabdevanja strujom u Srbiji: Preko dana i leti jedan režim, zimi drugi?!

Solarna energija bi, prema novim analizama energetskog sektora, mogla da postane dominantan izvor električne energije u svetu do 2035. godine, zahvaljujući ubrzanom padu cena solarnih panela i sve većem ulaganju u obnovljive izvore.

Jedan od glavnih faktora koji menja energetsku jednačinu jeste nagli rast veštačke inteligencije i data centara, koji troše ogromne količine električne energije za obuku modela i svakodnevni rad servisa. Ovi sistemi zahtevaju konstantno hlađenje i stabilno napajanje, što znači da ne mogu lako da se oslanjaju isključivo na povremene izvore energije poput solarne ili vetroenergije bez ozbiljnih skladišnih kapaciteta. Zbog toga se u energetskoj industriji sve češće govori o “dualnom sistemu” u kojem čista energija raste, ali fosilni izvori i dalje ostaju stabilizatori mreže.

Stručnjaci navode da će solarna energija postati najjeftiniji oblik proizvodnje struje u mnogim regionima, posebno u sunčanim delovima sveta gde su troškovi instalacije i održavanja već sada znatno niži u odnosu na tradicionalne izvore. Međutim, problem nastaje u tome što sama proizvodnja nije dovoljna bez razvijenih baterijskih sistema i infrastrukture za skladištenje energije, što i dalje predstavlja veliki tehnički i finansijski izazov. 

Fosilna goriva i dalje ostaju deo energetskog sistema

Rast data centara povezan je direktno sa širenjem veštačke inteligencije, cloud servisa i digitalnih platformi koje zahtevaju ogromne server farme koje rade 24 sata dnevno bez prekida. Ovi sistemi ne mogu da dozvole nestabilnost u napajanju, jer čak i kratki prekidi mogu izazvati gubitak podataka ili ozbiljne tehničke probleme u globalnim mrežama. Zbog toga operateri često biraju hibridne modele koji kombinuju obnovljive izvore sa gasnim ili drugim stabilnim fosilnim postrojenjima.

Upravo ta potreba za stabilnošću objašnjava zašto fosilna goriva, uprkos snažnom pritisku dekarbonizacije, i dalje ostaju deo energetskog miks sistema u narednim decenijama. Iako se njihovo učešće postepeno smanjuje u ukupnoj proizvodnji energije, oni i dalje igraju ključnu ulogu u balansiranju mreže kada obnovljivi izvori nisu dostupni. Stručnjaci ovu situaciju opisuju kao tranzicioni paradoks, gde rast čiste energije istovremeno zavisi od postojanja tradicionalnih izvora.

Problem varijabilnost solarne proizvodnje  

Solarna industrija u poslednjoj deceniji beleži eksponencijalan rast, ne samo u velikim energetskim sistemima, već i u individualnim domaćinstvima i poslovnim objektima koji sve češće instaliraju panele na krovovima. Pad cena tehnologije i povećana efikasnost panela omogućili su da solarna energija postane konkurentna čak i bez državnih subvencija u pojedinim regionima. Ipak, masovna integracija u mrežu zahteva značajne promene u načinu upravljanja distribucijom električne energije.

Jedan od ključnih izazova ostaje varijabilnost solarne proizvodnje, jer energija zavisi od vremenskih uslova, dnevnog ciklusa i geografskog položaja, što otežava planiranje stabilnog snabdevanja u realnom vremenu. Zbog toga se razvijaju napredni sistemi predikcije i optimizacije koji koriste veštačku inteligenciju kako bi se bolje uskladila proizvodnja i potrošnja. 

Data centri će trošiti sve više energije

Data centri, s druge strane, postaju jedan od najbrže rastućih potrošača električne energije u svetu, a procene pokazuju da će njihov udeo u globalnoj potrošnji nastaviti da raste sa razvojem AI tehnologija. Velike tehnološke kompanije već sada ulažu u sopstvene energetske izvore kako bi osigurale stabilnost rada svojih sistema. U nekim slučajevima, data centri se čak grade u blizini energetskih postrojenja kako bi se minimizovali gubici u prenosu.

U energetskim analizama sve češće se pominje koncept “energetskog hibrida”, gde se različiti izvori kombinuju kako bi se postigla optimalna stabilnost i cena, što znači da budućnost neće biti potpuno zelena niti potpuno fosilna, već mešavina više tehnologija. Ovakav pristup omogućava fleksibilnost sistema, ali istovremeno produžava životni vek fosilnih goriva u određenim sektorima. 

Kakva će situacija biti kod nas?

Geopolitički aspekt energetske tranzicije takođe igra veliku ulogu, jer zemlje koje imaju bogate solarne resurse pokušavaju da se pozicioniraju kao novi energetski lideri, dok tradicionalni proizvođači nafte i gasa traže načine da zadrže uticaj kroz tranzicione tehnologije. 

U Srbiji bi se ovakav globalni trend verovatno odrazio postepeno, pre svega kroz dalji rast solarnih panela na krovovima domaćinstava, firmi i manjih industrijskih objekata, jer je to najbrži i najrealniji način da se poveća udeo obnovljive energije bez velikih promena u postojećoj infrastrukturi. Država bi i dalje u velikoj meri zavisila od stabilnih izvora poput termoelektrana i hidroelektrana, jer je elektroenergetski sistem već izgrađen oko tih kapaciteta i teško se brzo menja.

Kako bi rasla potrošnja struje, posebno zbog digitalizacije, IT sektora i potencijalnog razvoja data centara u regionu, pritisak na mrežu bi bio veći, pa bi se još jasnije videla potreba za balansiranjem između obnovljivih izvora i klasične proizvodnje. U takvom sistemu solar bi mogao da pomogne tokom dana i u letnjim mesecima, ali bi i dalje bila potrebna “rezervna” proizvodnja kada nema sunca ili kada potrošnja naglo poraste.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: