Kina napravila revoluciju u energetici: Nova "gvozdena" baterija traje čak 16 godina!
Savremeni svet danas u velikoj meri zavisi od litijumskih baterija. Električni automobili, pametni telefoni i sistemi za skladištenje energije oslanjaju se upravo na ovu tehnologiju, dok potražnja za litijumom iz godine u godinu nastavlja da raste. Iako se procenjuje da postoje ogromne rezerve ovog metala, njegova cena i dalje ostaje veoma visoka.
Sredinom maja 2026. godine litijum se na tržištu prodavao po ceni od oko 26.000 dolara po toni. Nasuprot tome, gvozdena ruda košta tek nešto više od 110 dolara po toni. Upravo zbog ogromne razlike u ceni, istraživači širom sveta pokušavaju da pronađu jeftiniju alternativu koja bi mogla da promeni tržište baterija.
Revolucionarna baterija iz Kine
Naučnici sa Instituta za istraživanje metala pri Kineskoj akademiji nauka objavili su u aprilu 2026. godine da su razvili potpuno novu „all-iron” protočnu bateriju. Prema njihovim tvrdnjama, ova baterija može da izdrži čak 6.000 ciklusa punjenja bez gubitka kapaciteta, što odgovara periodu od oko 16 godina svakodnevne upotrebe.
Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu „Advanced Energy Materials”, a predstavljaju značajan korak u razvoju dugotrajnih sistema za skladištenje energije. Za poređenje, baterije u većini pametnih telefona uglavnom izdrže manje od 1.000 ciklusa punjenja, dok veći litijumski sistemi retko prelaze granicu od 5.000 ciklusa.
Kako funkcionišu protočne baterije
Za razliku od klasičnih litijum-jonskih baterija, protočne baterije koriste elektrolitnu tečnost u kojoj su smešteni aktivni elementi sistema. Upravo takav pristup omogućava bolju kontrolu hemijskih procesa i duži radni vek same baterije. Ovakva tehnologija posebno je zanimljiva stručnjacima koji rade na razvoju velikih sistema za skladištenje energije.
Kineski istraživači razvili su novu vrstu elektrolita koja štiti gvozdeno jezgro od hemijskih reakcija koje su ranije izazivale brzo propadanje sistema. Zahvaljujući toj zaštiti, nova baterija pokazuje znatno veću izdržljivost i stabilnost u poređenju sa starijim modelima zasnovanim na gvožđu. Istraživači veruju da bi upravo ova inovacija mogla da reši jedan od najvećih problema ranijih gvozdenih baterija.
Impresivni rezultati testiranja
Istraživački tim navodi da je baterija tokom više od 6.000 ciklusa ostvarila prosečnu kulombsku efikasnost od 99,4 odsto. Ovaj parametar pokazuje koliko se elektrona uspešno prenosi između elektroda tokom punjenja, a visoka efikasnost uglavnom znači i duži životni vek baterije. Naučnici smatraju da bi ovakvi rezultati mogli da otvore vrata novoj generaciji znatno izdržljivijih energetskih sistema.
Čak i pri većim opterećenjima sistem je pokazao veoma dobre rezultate. Pri jačini struje od 150 mA/cm² efikasnost je iznosila 78,5 procenata, što dodatno potvrđuje potencijal ove tehnologije za dugotrajno skladištenje energije velikih razmera. Upravo zbog toga stručnjaci veruju da bi ovakve baterije u budućnosti mogle da imaju važnu ulogu u velikim energetskim postrojenjima.
Budućnost skladištenja energije
Iako nova tehnologija deluje veoma obećavajuće, stručnjaci smatraju da se ovakve baterije verovatno neće uskoro koristiti u telefonima ili drugim manjim uređajima. Njihova glavna namena biće velika energetska postrojenja koja služe za skladištenje električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Protočne baterije poslednjih godina postaju sve važnije u globalnoj energetskoj tranziciji. Japan i Kina već su pokrenuli velika postrojenja zasnovana na ovoj tehnologiji, dok je američka kompanija Es Tek Ink zajedno sa projektom Salt River u Arizoni razvila sistem sposoban da napaja više od 1.000 domaćinstava tokom deset sati. Ostaje da se vidi da li će kineska baterija na bazi gvožđa uskoro dobiti sličnu primenu širom sveta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
