Srbi masovno gube stotine evra preko poruka: WhatsApp i Facebook kao glavne mete!

Nova studija kompanije Kaspersky otkrila je da prevaranti u Srbiji masovno kradu novac preko popularnih aplikacija za poruke. Prosečna žrtva izgubi čak 425 evra, dok više od polovine prevara bude realizovano za manje od 30 minuta. Napadači sve češće koriste veštačku inteligenciju kako bi uverljivo lažirali poruke i glasove prijatelja, članova porodice ili poznatih brendova, čime brzo navode ljude na pogrešne odluke. Ovo im omogućava da deluju ubedljivije nego ikada ranije.

Najveći broj digitalnih krađa u Srbiji započinje na platformi WhatsApp, dok odmah za njom slede Facebook i klasične SMSporuke. Napadači često namerno vode žrtvu sa jedne platforme na drugu kako bi imitirali prirodan razgovor. Ova taktika zbunjuje korisnike, olakšava krađu novca i ličnih podataka, uključujući ime, brojeve telefona i imejl adrese. Prevaranti ciljaju osećaj poverenja koji ljudi imaju prema poznatim aplikacijama.

Podaci pokazuju da 14 odsto prevarenih predaje svoje informacije za manje od pet minuta, što naglašava koliko je efikasna manipulacija hitnošću i poznatim kontekstima. Stručnjaci ističu da kriminalci vešto koriste poznate jezičke obrasce da bi stvorili lažni osećaj racionalnosti. Takav pristup dovodi do toga da žrtve ne preispituju situaciju dovoljno dugo da uoče prevaru.

Klonirani glasovi i deepfake pretnja

Savremeni prevarantski karteli više ne ciljaju samo neiskusne ili starije korisnike - sada su žrtve iz svih starosnih grupa. Skoro polovina prevarenih građana u Srbiji veruje da kriminalci koriste AI tehnologiju i napredne deepfake fotografije. Napadači imitiraju stil pisanja ili ton glasa, lako prevazilazeći prirodnu sumnju korisnika, bez obzira na njihov nivo digitalne pismenosti, što dodatno povećava efektivnost napada. Ovo čini prevare znatno uverljivijim nego ranije.

Finansijski udar na domaćinstva je ogroman - više od 13 odsto žrtava izgubilo je više od 1.165 evra. Mnoge žrtve ponovo postaju meta u kratkom roku, dok posledice traju mesecima kroz bes, frustraciju i emocionalni stres. Ovakve posledice često prevazilaze sam finansijski gubitak i utiču na poverenje u digitalnu komunikaciju.

Kako zaštititi svoje finansije

Bezbednosni stručnjaci preporučuju da se zaustavite i dvaput proverite svaki zahtev za hitno plaćanje. Identitet pošiljaoca uvek proverite nezavisno, putem telefona ili zvaničnog kanala, kako biste se uverili da komunikacija nije lažna. Ovaj jednostavan korak često je dovoljan da se prevara spreči pre nego što dođe do finansijske štete. Dosledna provera je ključna zaštita.

Kombinovanje ove pažnje sa jakim lozinkama i pouzdanim bezbednosnim softverom predstavlja jedini siguran način za zaštitu finansija u digitalnom svetu. Stručnjaci naglašavaju da tehnološka zaštita bez ljudske opreznosti nije dovoljna u savremenim prevarama.

Tehnologija kao alat i za prevaru i za zaštitu

AI i napredni alati omogućavaju prevarantima da deluju brzo i uverljivo, ali istovremeno stručnjaci upozoravaju da iste tehnologije mogu pomoći u zaštiti i otkrivanju prevara. Ova dvostruka priroda tehnologije znači da borba protiv digitalnog kriminala zavisi od toga kako se alati koriste i kontrolišu. Uloga korisnika postaje sve važnija.

Digitalna pismenost, stalna edukacija i oprez ostaju ključni u borbi protiv ovakvih kriminalnih metoda, kako bi građani mogli da uživaju u prednostima modernih komunikacionih platformi bez rizika za svoj novac. Bez ovih faktora, čak i najnapredniji sistemi zaštite ne mogu u potpunosti sprečiti zloupotrebe.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

ZAPRATITE NAS NA TIKTOKU