Odsad ćemo ovako gasiti požare? AI i noćni roboti preuzimaju borbu sa vatrenom stihijom!
Klasične vatrogasne operacije suočavaju se sa ozbiljnim ograničenjem: kanaderi i protivpožarni helikopteri prizemljeni su čim padne mrak zbog bezbednosnih rizika, dok ekipama na zemlji često trebaju sati da se probiju kroz nepristupačne terene.
Međutim, proboj u autonomnoj tehnologiji donosi prekretnicu - nova generacija specijalizovanih vatrogasnih dronova sposobna je da leti noću, locira žarište u najranijoj fazi i započne napad na vatru pre nego što se stihija razbesni.
Ovi bespilotni sistemi ne služe više samo za snimanje iz vazduha, već deluju kao prva linija odbrane. Opremljeni termoizolacionim oklopima, naprednim lidarima i termo-kamerama visoke rezolucije, autonomni dronovi mogu precizno identifikovati žarište kroz najgušći dim i pod okriljem noći izbaciti protivpožarne bombe sa specijalnim mikro-gelom ili protivpožarnom penom.
Borba u najkritičnijem trenutku: Zašto je noćni napad ključ pobede
Dosadašnja taktika borbe protiv šumskih požara nije se pokazala kao najuspešnija, posebno tokom noći. Dok aviijacija miruje na pistama, vetar i niska vlažnost vazduha noću mogu pretvoriti žar u katastrofalan požar velikih razmera do jutra.
Dronovi nove generacije rešavaju ovaj problem jer eliminišu ljudski rizik pri noćnom letenju na malim visinama. Leteći u jatima (swarms), ovi aparati koordinisano pokrivaju velika područja, prepoznaju temperaturna odstupanja od samo par stepeni i deluju u roku od nekoliko minuta od primanja signala sa senzora na zemlji.
Tehnologija ispod haube: Precizno navođenje kroz gust dim
Glavna prepreka klasičnim kamerama u zoni požara jeste gust dim koji potpuno blokira vidljivost. Novi vatrogasni multirotori i dronovi fiksnih krila koriste kombinaciju infracrvenih senzora i radarske tehnologije koja neometano prolazi kroz dim i pepeo.
Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji integrisanoj u sam dron, sistem samostalno izračunava dinamiku širenja plamena i pravac vetra, određujući tačnu koordinatu na koju treba ispustiti protivpožarno sredstvo kako bi se presekao put vatrenoj liniji.
Razbijanje vatrenih zidova: Protivpožarne kapsule umesto vodenih bombi
Za razliku od helikoptera koji nose tone vode, dronovi se oslanjaju na visoko koncentrisana hemijska sredstva i specijalne usmerene eksplozivne kapsule. Ove kapsule pri udaru ili detonaciji iznad plamena trenutno istiskuju kiseonik iz zone gorenja i prekrivaju gorivi materijal zaštitnim slojem nezapaljive pene.
Ovakav pristup omogućava da dron sa relativno malom nosivošću (od 20 do 100 kilograma) ostvari efekat gašenja koji je u ranoj fazi požara jednak stotinama litara vode.
Može li ova tehnologija da zaživi u Srbiji?
Imajući u vidu da se naša zemlja svake godine suočava sa opasnim šumskim požarima na Staroj planini, Suvoj planini, u delovima Zlatiborskog okruga i na nepristupačnim terenima Istočne Srbije, primena nove tehnologije dosta bi uticala na situaciju.
Srbija zapravo ima odličnu polaznu osnovu za usvajanje ove tehnologije. Domaći sektor bespilotnih letelica i inženjerske kompanije u saradnji sa naučno-tehnološkim parkovima već razvijaju sopstvena rešenja za monitoring i poljoprivredu, dok Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije već koristi taktičke dronove za izviđanje terena.
Ipak, prelazak sa izviđačkih dronova na aktivne dronove gasioce u Srbiji zahteva rešavanje nekoliko ključnih izazova. Na prvom mestu nalazi se regulativa Direkcije za civilno vazduhoplovstvo vezana za letenje van vidnog polja operatera i letenje noću u zonama pod specijalnim režimima. Pored toga, neophodna je investicija u baze za brzo punjenje i automatsku zamenu baterija i patrona na strateškim tačkama blizu nacionalnih parkova, kako bi dronovi mogli brzo da reaguju pre dolaska kopnenih vatrogasnih jedinica.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
