Kineski hakeri godinama špijunirali američke mreže: Na meti NASA, Senat i sve državne institucije
Američke vlasti tvrde da su razbile kinesku hakersku operaciju koja je najmanje od 2018. godine ciljala osetljive mreže u SAD i širom sveta. Na spisku meta nalaze se neke od najvažnijih institucija u zemlji, uključujući NASA-u, Federalnerezerve, Senat i Ministarstvopravde, kao i Ministarstvoenergetike i Nacionalneinstitutezazdravlje.
Ministarstvo pravde saopštilo je da je zaplenilo domene povezane sa platformama QScan i QTRouter, za koje tvrdi da su korišćene u napadima. Prema američkim vlastima, iza tih platformi stajala je kompanija Nanjing Xinjiuwei Network Technology Company, čiji su klijenti navodno uključivali kinesko Ministarstvo državne bezbednosti i Narodnooslobodilačku vojsku.
Nisu svi napadi uspeli
Hakeri nisu uspevali u svakom pokušaju, ali njihova aktivnost nije bila kratkotrajna. Pokušaji upada trajali su godinama, uz promene u metama i metodama napada. Još u avgustu 2019. pokušali su da iskoriste ranjivost VPN sistema kako bi dobili pristup mrežama NASA-e. Iako taj konkretan napad nije uspeo, predstavljao je samo jednu epizodu šire kampanje koju su američke vlasti kasnije povezale sa istom hakerskom grupom.
Obim aktivnosti postao je još jasniji tokom 2024. godine. U maju su zabeležene uspešne krađe podataka iz neimenovanih odbrambenih kompanija, finansijskih institucija i univerziteta. Nekoliko meseci kasnije, u septembru, napadi su pogodili tri laboratorije Ministarstva energetike, Nacionalne institute za zdravlje, jednu agenciju Ministarstva zdravlja, kao i proizvođača bezbednosne opreme.
Tako se kroz godine vidi obrazac u kojem se neuspešni pokušaji prodora smenjuju sa uspešnim krađama podataka, dok se lista meta širi od kompanija i univerziteta do ključnih državnih i istraživačkih institucija.
Senat i bolnica među novijim metama
Aktivnosti su se nastavile i tokom 2026. godine. U martu su hakeri skenirali mreže američkog Senata i jedne bolnice, tražeći potencijalne ranjivosti koje bi mogli da iskoriste za prodor. Pokušali su i da pristupe tim sistemima, ali napadi nisu uspeli. Ipak, sami pokušaji pokazuju da operacija nije završena nakon ranijih incidenata i da su napadači nastavili da traže nove ulazne tačke u osetljive mreže.
Američke vlasti kineskim hakerima poslednjih godina pripisuju i niz drugih velikih prodora u državne i privatne sisteme. Među njima su mreže povezane sa istragama FBI-ja, pojedini sistemi Predstavničkog doma i infrastruktura više velikih telekomunikacionih kompanija. Raspon tih napada pokazuje da interesovanje nije bilo usmereno samo na jednu instituciju ili sektor, već na čitav niz sistema koji mogu sadržati osetljive državne, poslovne ili komunikacione podatke.
U tom kontekstu, novi pokušaji iz 2026. godine predstavljaju nastavak šireg obrasca. Čak i kada pojedinačni prodori ne uspeju, kontinuirano skeniranje i pokušaji pristupa ukazuju na dugoročan napor da se pronađu ranjivi sistemi i ostvari pristup informacijama od strateškog značaja.
Kina odbacuje američke optužbe
Kineska ambasada u Vašingtonu poručila je da nije upoznata sa konkretnim detaljima slučaja, ali je istakla da se Peking protivi svim oblicima sajber napada. Istovremeno, ambasada je odbacila američke tvrdnje i optužila SAD da pitanje sajber bezbednosti koriste kao sredstvo za narušavanje ugleda Kine, ali i kao opravdanje za uvođenje novih ograničenja kineskim kompanijama.
Ni Nanjing Xinjiuwei nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. Američko Ministarstvo pravde, sa druge strane, tvrdi da su platforme te kompanije bile deo operacije, dok kineska strana odbacuje šire američke optužbe o umešanosti Kine u sajber napade.
Slučaj se tako uklapa u sve dublje nesuglasice Vašingtona i Pekinga oko sajber špijunaže, zaštite osetljivih sistema i nacionalne bezbednosti. Dok američka strana ovakve aktivnosti predstavlja kao pretnju državnim institucijama i privatnom sektoru, Kina ih odbacuje kao deo šireg američkog pritiska na Peking i njegove kompanije. Spor oko konkretne operacije tako postaje još jedna tačka sukoba u odnosima dve najveće sile, u kojima se borba za pristup informacijama i digitalnoj infrastrukturi sve više prepliće sa geopolitičkim nadmetanjem.
Privatne firme i kineski hakeri
Slučaj otvara i još jedno važno pitanje: koliko se kineske sajber operacije danas oslanjaju na privatni sektor i kakvu ulogu kompanije imaju u aktivnostima koje se povezuju sa državnim interesima. Stručnjaci koji godinama prate kineski sajber prostor ukazuju na to da je tokom poslednje decenije naglo porastao broj kompanija koje državnim institucijama nude specijalizovane ofanzivne sajber usluge. Takve firme mogu da obezbeđuju tehnička rešenja, infrastrukturu i druge kapacitete koji državnim akterima omogućavaju da sprovode složene operacije.
Dakota Keri, analitičar za Kinu u kompaniji SentinelOne, kaže da je broj takvih firmi eksplodirao. Ako su američki navodi tačni, ovaj slučaj bi mogao da bude ilustracija upravo takvog modela: državne sajber operacije ne moraju nužno da se oslanjaju isključivo na kapacitete državnih institucija, već deo tehničkog posla mogu prepustiti privatnim kompanijama.
To dodatno komplikuje pitanje odgovornosti. Kada se privatna firma nađe između državnih interesa i konkretne sajber operacije, granica između državnog i komercijalnog delovanja postaje manje jasna. U ovom slučaju, mete su navodno obuhvatale neke od najosetljivijih sistema jedne od najvećih svetskih sila, zbog čega način na koji su takve operacije organizovane dobija dodatnu težinu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
