Meta napravila veliki zaokret: Nagodba od 18 milijardi dolara mogla bi da promeni društvene mreže

Umesto dugotrajnog sudskog procesa u kojem bi se 29 američkih saveznih država suprotstavilo jednom od najvećih tehnoloških igrača, postupak je završen nakon samo nekoliko dana. Iako se pravno pitanje prvenstveno odnosilo na privatnost dece na internetu, posledice ovog slučaja mogle bi da budu mnogo šire i da utiču na način na koji čitava industrija društvenih mreža pristupa zaštiti najmlađih.

Meta je tokom višemesečnih pravnih sporova energično branila svoje postupke i ulaganja u zaštitu dece. Kompanija je novinarima u više navrata predstavljala brojne funkcije koje bi trebalo da pomognu roditeljima i mlađim korisnicima da kontrolišu vreme provedeno na platformama i sadržaj kojem su izloženi. Problem je, međutim, što postojanje velikog broja alata ne znači automatski da ih porodice zaista koriste. Roditelji čija su deca imala negativna iskustva na društvenim mrežama govorili su i o tome koliko je teško pratiti sve dostupne opcije i podešavanja.

Sudsko saslušanje završeno je posle svega pet dana, pre nego što je Mark Zakerberg dobio priliku da svedoči. Za Metu je proces ipak bio neprijatan. Bivši zaposleni Instagrama i uzbunjivač Arturo Behar tvrdio je da je rukovodstvo ranije upozoravao na štetan sadržaj i probleme sa kojima se deca suočavaju na platformi, ali da adekvatna reakcija nije usledila. Dodatnu pažnju izazvala su interna dokumenta i svedočenja koja su otvorila pitanje da li je kompanija u pojedinim situacijama bila spremnija da plati regulatorne kazne nego da promeni određene poslovne prakse.

Zašto je Meta ipak odlučila da postigne dogovor

Potencijalni finansijski rizik bio je ogroman. U najekstremnijem scenariju, teorijska kazna mogla je da dostigne približno 1,4 biliona dolara, odnosno iznos koji je približno odgovarao ukupnoj vrednosti kompanije. Takva cifra praktično nije predstavljala realan ishod, ali su i realističnije procene govorile o mogućim kaznama koje bi se merile stotinama milijardi dolara. U tom kontekstu, nagodba od najviše 18 milijardi dolara raspoređena kroz deset godina izgleda znatno podnošljivije.

Meta pritom ne priznaje odgovornost niti krivicu. Postizanje nagodbe kompaniji omogućava da izbegne dugotrajan sudski proces i potencijalno mnogo veće finansijske posledice, dok istovremeno štiti svoj najvažniji izvor prihoda. Iako Meta poslednjih godina sve više govori o veštačkoj inteligenciji, Facebook i Instagram i dalje predstavljaju ključni deo njenog poslovanja. Ogroman broj korisnika i podaci koji nastaju njihovim korišćenjem omogućavaju kompaniji da ostvaruje veliki prihod od oglašavanja, zbog čega bi ozbiljan udar na društvene mreže imao mnogo šire posledice po poslovanje.

Novi režim za tinejdžere

Nagodba ne donosi samo finansijsku obavezu, već zahteva i promene u načinu na koji Facebook i Instagram funkcionišu za najmlađe korisnike. Jedna od najvažnijih novina biće podrazumevano ograničenje korišćenja od dva sata dnevno za identifikovane tinejdžere. Ipak, vreme provedeno u direktnoj komunikaciji neće ulaziti u taj limit. Na taj način Meta pokušava da smanji beskonačno skrolovanje kroz sadržaj, dok istovremeno ostavlja prostor za privatne razgovore.

Promene će obuhvatiti i obaveštenja. Ona će biti utišana tokom noći, između ponoći i šest ujutru, ali i tokom školskih dana u periodu od 8 do 15 časova. Tinejdžeri takođe više neće imati standardan prikaz broja lajkova na objavama i sadržaju. Većina ovih funkcija trebalo bi da postane podrazumevana ili dostupna kao opcija u roku od šest meseci, dok će za poboljšanje sistema kojim Meta utvrđuje da li je korisnik dete biti potrebno do godinu dana.

Promene bi mogle brzo da se prošire

Malo je verovatno da će ovakve mere dugoročno ostati ograničene samo na američko tržište. Druge države već godinama povećavaju pritisak na tehnološke kompanije zbog načina na koji njihove platforme utiču na decu i tinejdžere. Ukoliko se novi model pokaže uspešnim, regulatori van SAD mogli bi da zatraže slične promene, što bi Metu moglo da natera da ista pravila primeni na mnogo većem broju tržišta.

Istovremeno, sama Meta priznaje da njene mere imaju ograničen efekat ukoliko ih konkurenti ne prihvate. Društvene mreže se takmiče za pažnju korisnika, pa bi jednostrano smanjivanje vremena provedenog na platformi moglo da predstavlja poslovni rizik. Ako Instagram uvede stroža ograničenja, a druge platforme ostanu potpuno otvorene, deo mladih korisnika mogao bi jednostavno da pređe na njih. Zbog toga bi TikTok i Snapchat mogli da budu pod sve većim pritiskom da uvedu slične mehanizme.

Kraj beskonačnog skrolovanja?

Postavlja se i mnogo zanimljivije pitanje: šta će se dogoditi ako velike platforme zaista postanu manje agresivne u privlačenju pažnje dece? Ako ograničenja vremena, utišana obaveštenja i skriveni lajkovi postanu standard, iskustvo korišćenja društvenih mreža moglo bi da izgleda potpuno drugačije nego danas. Platforme su godinama građene tako da korisnika što duže zadrže uz ekran, a novi pristup bi taj model mogao postepeno da promeni.

Moguće je čak da će deo mladih jednostavno izgubiti interesovanje za takve platforme ako one postanu znatno manje stimulativne. Društvene mreže bi tada mogle da uđu u novu fazu u kojoj više neće biti toliko dominantne u svakodnevnom životu mladih. Ipak, pravi test neće biti broj novih funkcija koje kompanije uvedu, već njihovi rezultati. Arturo Behar, nekadašnji inženjer Instagrama i jedan od najglasnijih kritičara kompanijinih praksi, smatra da Meta na kraju mora da odgovara za ono što se zaista promeni kod korisnika, a ne samo za broj uvedenih bezbednosnih alata.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.