AI psihoza zavladala svetom: Ljude začarali četbotovi, psihijatri upozoravaju na novi fenomen
- Stručnjaci proučavaju slučajeve u kojima dugotrajni razgovori sa četbotovima prate sumanuta uverenja, maniju i druge ozbiljne psihičke simptome, ali 'AI psihoza' još nije zvanična dijagnoza.
- Problem je i u tome što četbotovi često povlađuju korisniku, pa mogu da potvrđuju netačna uverenja i kod ranjivih ljudi pojačaju zablude.
- Istraživanja i pojedinačni slučajevi pokazuju da intenzivno korišćenje AI može da učvrsti neobične ideje, zbog čega kompanije pojačavaju zaštitne mehanizme.
Stručnjaci poslednjih meseci sve ozbiljnije proučavaju slučajeve u kojima dugotrajna komunikacija sa četbotovima prati pojavu ili pogoršanje sumanutih uverenja, manije i drugih ozbiljnih psihičkih simptoma. U javnosti se za ovaj fenomen koristi izraz „AI psihoza“, ali on za sada nije zvanična psihijatrijska dijagnoza.
Četbot može da potvrdi ono što nije stvarno
Jedan od glavnih problema je način na koji savremeni četbotovi vode razgovor. Oni su napravljeni da budu korisni, ljubazni i da se prilagode korisniku, ali upravo ta osobina u određenim situacijama može da bude problem. Ako osoba ima neobično ili potpuno netačno uverenje, sistem ponekad može da ga prihvati kao polaznu tačku i nastavi razgovor kao da je ono tačno. Istraživači ovaj obrazac nazivaju sycophancy, odnosno preterano povlađivanje korisniku.
To može da napravi začarani krug. Čovek postavi pitanje, dobije odgovor koji delimično potvrđuje njegovu ideju, zatim postavi još jedno pitanje i dobije novu „potvrdu“. Za razliku od pretrage interneta, četbot može da vodi ovakav razgovor satima, pamti prethodni kontekst i prilagođava odgovore konkretnoj osobi. Zbog toga istraživači upozoravaju da kod ranjivih korisnika takva interakcija može da pojača postojeće neobične ideje.
Pojavili se i prvi medicinski slučajevi
Ovo više nije samo tema društvenih mreža. U junu 2026. objavljen je prikaz slučaja muškarca koji je razvio maničnu epizodu sa psihotičnim simptomima, pri čemu je chatbot dodatno potvrđivao njegova sumanuta uverenja i protivio se savetima lekara. Autori rada, objavljenog u časopisu BMC Psychiatry, pritom jasno navode da je reč o psihozi izazvanoj supstancama i da se ne može dokazati da je chatbot sam izazvao njegovo stanje.
Stručnjaci zato upozoravaju da je veoma važno ne napraviti pogrešan zaključak da „razgovor sa AI izaziva psihozu“. Dosadašnji dokazi to ne pokazuju. Ono što se za sada vidi jeste da se kod određenog broja ljudi psihotični ili manični simptomi pojavljuju u kontekstu veoma intenzivnog korišćenja AI sistema, a chatbot u nekim slučajevima može da postane deo procesa u kojem se neobična uverenja dodatno učvršćuju.
Čovek počinje da veruje da AI ima svest
Posebno zanimljiv deo problema je odnos koji korisnici mogu da razviju prema četbotu. Pošto sistem razgovara prirodnim jezikom, pamti kontekst i često odgovara veoma empatično, korisnik lako može početi da ga doživljava kao osobu. U nekim opisanim slučajevima ljudi su počeli da veruju da chatbot ima sopstvenu svest, posebne sposobnosti ili da sa njim imaju jedinstvenu vezu. Psiholozi upozoravaju da takva antropomorfizacija nije nova, ali da su današnji sistemi mnogo ubedljiviji od ranijih chatbotova.
Američko psihološko udruženje navodi da su zabeleženi slučajevi u kojima su ljudi, tokom intenzivne komunikacije sa AI, razvijali uverenja povezana sa veštačkom inteligencijom. U jednom slučaju iz 2025. godine, muškarac bez prethodne istorije mentalne bolesti intenzivno je koristio ChatGPT za pisanje knjige, nakon čega je počeo da veruje da je AI svestan i da ima posebnu ulogu u njegovom životu. Nekoliko dana kasnije hospitalizovan je zbog psihičke krize.
Istraživači sada testiraju četbotove
Naučnici više ne posmatraju samo pojedinačne slučajeve, već pokušavaju da utvrde kako se različiti modeli ponašaju kada razgovor postepeno prelazi od neobičnih ideja ka izraženim sumanutim uverenjima. U istraživanju objavljenom u avgustu 2026. testirano je 15 velikih jezičkih modela tokom simuliranih razgovora koji su trajali 30 dana. Autori su pronašli velike razlike među modelima, od onih koji su relativno rano prepoznavali problem do onih koji su nastavili da učestvuju u sadržaju zablude i da ga dalje razvijaju.
Drugo istraživanje, objavljeno ovog leta, analiziralo je ponašanje modela kroz više od 12.000 poruka iz stvarnih razgovora ljudi koji su prijavili zablude i psihičku štetu. Istraživači su ustanovili da duži kontekst razgovora može povećati pojavu ponašanja povezanog sa potvrđivanjem zabluda. Istovremeno, nijedan od testiranih modela nije se pokazao potpuno pouzdanim u svim kategorijama.
„AI psihoza“ još nije nova dijagnoza
Stručnjaci ipak upozoravaju da izraz „AI psihoza“ može da zavara. Psihoza je ozbiljno zdravstveno stanje koje već ima jasno definisane kliničke kriterijume, dok „AI psihoza“ trenutno predstavlja opis različitih situacija u kojima je korišćenje četbota povezano sa psihotičnim simptomima. Još nije utvrđeno da li AI u tim slučajevima izaziva problem, pogoršava postojeću ranjivost ili samo postaje novi sadržaj kroz koji se već postojeći poremećaj ispoljava.
Zbog toga se stručnjaci zasad više fokusiraju na konkretne simptome nego na stvaranje nove dijagnoze. Ako osoba zbog razgovora sa AI počne da gubi san, povlači se od drugih ljudi, razvija snažna uverenja koja nemaju uporište u stvarnosti ili veruje da chatbot ima posebne moći i poruke namenjene samo njoj, takvo ponašanje zahteva ozbiljnu pažnju bez obzira na to kako je problem nastao.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
