Procureli detalji novog zakona: Bez roditeljskog dopuštenja nema TikToka ni Instagrama do 15. godine
- Evropska komisija usvojila je predlog EU KIDS Act, koji bi u celoj EU uveo zajednička pravila za zaštitu dece na internetu, ali to još nije zakon.
- Deca mlađa od 13 godina ne bi mogla na društvene mreže, a uzrast od 13 do 15 godina koristio bi ih preko roditeljskog naloga, uz ograničenje na jedan sat dnevno.
- Predlog traži i proveru godina pri otvaranju naloga, kao i dizajn aplikacija bez beskonačnog skrolovanja, neželjenih kontakata i podsticanja zavisnosti.
Evropska komisija je 17. septembra usvojila predlog takozvanog EU KIDS Act, kojim bi se u celoj Evropskoj uniji postavila zajednička pravila za zaštitu dece na internetu.
Prema zvaničnom predlogu Komisije, deca mlađa od 13 godina ne bi mogla da koriste društvene mreže, dok bi deca od 13 do navršenih 15 godina mogla da ih koriste samo preko naloga kojim upravlja roditelj ili staratelj. Takav nalog imao bi ograničene funkcije, a predviđeno je i ograničenje vremena korišćenja na jedan sat dnevno. Tek od 15. godine korisnik bi mogao samostalno da otvori i upravlja svojim nalogom na društvenim mrežama.
Deca mlađa od 13 godina ne bi imala pristup društvenim mrežama, ali Komisija predviđa mogućnost korišćenja posebno prilagođenih video platformi preko naloga kojim upravlja roditelj ili staratelj. Dakle, nije ideja da dete od 12 godina bude potpuno odsečeno od interneta, već da mu se pristup digitalnim servisima prilagodi uzrastu.
Telefon će morati da „zna“ koliko dete ima godina
Jedan od najvećih izazova biće upravo proveravanje godina korisnika. Prema predlogu, društvene mreže i video platforme morale bi da provere uzrast kada se otvara novi nalog, dok bi i prodavnice aplikacija trebalo da koriste mehanizme za proveru godina. Evropska komisija već razvija sistem koji omogućava dokazivanje starosne granice bez čuvanja ličnih dokumenata ili biometrijskih podataka, što je posebno važno jer bi bilo prilično paradoksalno da se deca štite od interneta tako što se o njima prikuplja još više podataka.
Komisija je još ranije razvila evropsko rešenje za proveru godina koje je zamišljeno tako da korisnik može da dokaže da pripada određenoj starosnoj grupi, a da ne mora da otkriva sve ostale lične podatke. Sistem može da se prilagodi različitim starosnim pragovima, a Evropska komisija navodi da je cilj da se proveravanje godina sprovede uz što veći nivo privatnosti.
Kraj beskonačnog skrolovanja?
Predlog se ne odnosi samo na to koliko dete ima godina, već i na to kako su same aplikacije napravljene. Komisija želi da digitalne usluge koje koriste maloletnici budu bezbedne već u osnovnom dizajnu, što uključuje ograničavanje funkcija koje mogu da podstiču prekomerno korišćenje, poput beskonačnog skrolovanja, određenih sistema nagrađivanja i push obaveštenja tokom vremena predviđenog za spavanje.
Za profile maloletnika predviđena je i privatnost po automatizmu, dok bi neželjeni direktni kontakti nepoznatih ljudi trebalo da budu ograničeni. Korisnicima bi trebalo da budu dostupni jednostavni alati za blokiranje i utišavanje drugih naloga, dok bi sistemi zaduženi za preporuke morali da budu podešeni tako da smanje rizik od toga da dete bude neprestano gurano iz jednog problematičnog sadržaja u drugi. Drugim rečima, evropska ideja je da odgovornost ne bude samo na roditelju koji pokušava da otme telefon iz ruku deteta, već i na kompaniji koja je napravila aplikaciju.
Na meti su i AI chatbotovi i igrice
EU KIDS Act ne bavi se samo Instagramom i TikTokom. Predlog obuhvata i druge digitalne usluge koje koriste maloletnici, uključujući videoigre, AI chatbotove i takozvane AI saputnike. Posebna pažnja posvećena je servisima koji sa decom mogu da vode duge i veoma lične razgovore, naročito kada daju savete o mentalnom zdravlju, ličnim problemima ili odrastanju.
Za AI chatbotove i AI saputnike predviđena su dodatna ograničenja, a Komisija navodi da bi takve funkcije za decu trebalo da budu isključene po podrazumevanom podešavanju i da sistemi ne bi smeli da podstiču emocionalnu zavisnost deteta od veštačke inteligencije. Ovo je deo šire evropske ideje da tehnologija koju deca koriste ne sme samo da bude funkcionalna, već mora da bude projektovana tako da uzme u obzir njihove godine i specifične rizike.
Roditelji dobijaju veću kontrolu, ali kompanije i veću odgovornost
Jedna od najvažnijih promena jeste prebacivanje dela odgovornosti sa roditelja na tehnološke kompanije. Evropska komisija navodi da bi pružaoci usluga morali da pokažu da su njihovi proizvodi bezbedni i primereni uzrastu, umesto da se podrazumeva da je roditelj taj koji mora da sprečava dete da naiđe na problematične funkcije ili sadržaj. Za velike platforme koje već potpadaju pod evropska pravila o digitalnim uslugama predviđene su i dodatne obaveze u pogledu novih funkcija koje mogu da utiču na decu.
Ovo je ujedno pokušaj da se izbegne situacija u kojoj svaka država članica pravi potpuno drugačija pravila. Pojedine evropske države već uvode ili pripremaju nacionalna ograničenja za društvene mreže, ali se pristupi razlikuju.
Za sada, nema razloga da roditelji u Srbiji sutra očekuju da će TikTok automatski nestati sa telefona njihovog trinaestogodišnjaka. EU KIDS Act je predlog Evropske komisije, a ne propis koji je već stupio na snagu, i njegova pravila još treba da prođu zakonodavni proces u EU. Ako bude usvojen, njegova pravila će se odnositi na države članice Evropske unije, dok će eventualna primena ili slična pravila u Srbiji zavisiti od domaćih propisa.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
