Pitate ChatGPT za pomoć, a on vas može poslati prevarantima: Lažni brojevi telefona podmeću se AI sistemima

Prevaranti su pronašli novi način da dođu do korisnika – ne napadaju direktno telefon ili računar, već pokušavaju da prevare same AI sisteme. Na internet postavljaju lažne brojeve telefona, email adrese i stranice za prijavljivanje, računajući da će ih ChatGPT, Google Gemini ili AI funkcije u pretrazi pronaći i ponuditi korisniku kao stvarne informacije. Istraživači su ovu kampanju povezali sa više od 370 poznatih brendova.

Jedno pitanje i pravo do hakera

Scenario je prilično jednostavan. Korisnik pita četbot za broj telefona banke ili avio-kompanije, AI pronađe podatak na internetu i prikaže jedan konkretan broj. Korisnik zatim pozove taj broj, verujući da razgovara sa pravom korisničkom podrškom, dok se sa druge strane javljaju prevaranti koji su spremni da odglume upravo ono što žrtva očekuje.

Istraživači su proverili deo pronađenih brojeva i tokom poziva dobili upravo takav scenario. Osobe koje su se javljale nudile su pomoć oko problema sa rezervacijom leta ili bankovnim računom, a razgovor je zatim mogao da pređe na zahtev za podatke sa platne kartice. Za korisnika je situacija posebno uverljiva jer je prvi korak napravio AI kojem je postavio sasvim obično pitanje.

Šta je SEO poisoning i kako ga hakeri koriste

Tehnika iza kampanje nije potpuno nova. Poznata je kao SEO poisoning, odnosno pokušaj da se lažne stranice i informacije proguraju visoko u rezultatima pretrage. Ono što se promenilo jeste meta: prevaranti više ne računaju samo na čoveka koji će kliknuti na pogrešan rezultat, već i na AI sisteme koji internet koriste za pronalaženje i sastavljanje odgovora. 

Tu nastaje problem sa načinom na koji korisnici doživljavaju AI odgovor. Kada pretraživač prikaže deset rezultata, korisnik može da ih uporedi i proveri adresu sajta. Kada četbot ponudi jedan konkretan broj ili link, odgovor može delovati kao već proverena informacija, iako se iza njega nalazi podatak koji je neko namerno podmetnuo.

Zatrpavaju internet istom pričom

Napadači pokušavaju da lažnim informacijama daju dodatnu težinu tako što ih objavljuju na velikom broju različitih mesta. Istraživači navode forume, društvene mreže i druge stranice sa korisničkim sadržajem kao deo tog procesa. Ako se isti lažni broj telefona, email ili link pojavi na više mesta, veća je mogućnost da ga sistemi za pretragu pronađu i ocene kao relevantan podatak.

Prema nalazima istraživača, pronađene su desetine hiljada stranica sa lažnim kontaktima, linkovima za prijavljivanje i informacijama koje se predstavljaju kao legitimna ažuriranja softvera. Kampanja je i dalje aktivna, dok njen ukupan obim i broj ljudi koji su možda već naseli na ovakve informacije nisu poznati.

AI odgovor više nije dovoljan dokaz

Ovaj slučaj pokazuje problem koji postaje sve važniji kako AI preuzima ulogu posrednika između korisnika i interneta: čak i kada odgovor izgleda precizno i samouvereno, podatak iza njega može biti pogrešan ili namerno podmetnut. AI može da pronađe informaciju na internetu, ali činjenica da ju je pronašao ne znači automatski da je ona legitimna.

Zato brojeve korisničke podrške, stranice za prijavljivanje i linkove za plaćanje koje dobijete preko AI četbota treba proveriti na zvaničnom sajtu ili u zvaničnoj aplikaciji kompanije. Poseban oprez potreban je kada vas neko tokom poziva ili na stranici zatraži broj kartice, lozinku, kod za potvrdu ili druge osetljive podatke.

Kako proveriti broj telefona koji vam pronađe AI?

• Otvorite zvanični sajt kompanije.
• Nemojte se oslanjati samo na broj koji prikaže AI.
• Proverite kontakt stranicu kompanije.
• Kod banaka koristite broj sa kartice ili zvanične aplikacije.
• Nikada ne dajte lozinku, PIN ili jednokratni kod osobi koja vas pozove.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

ZAPRATITE NAS NA TIKTOKU