Amerikanci sve češće pitaju AI jedno pitanje: Gen Z potpuno promenio trend, nećete verovati šta ih zanima!
- Amerikanci sve češće koriste AI da izaberu užinu prema ukusu, budžetu i nutritivnim potrebama.
- Analiza Conagre i Circane pokazuje rast potražnje za grickalicama sa više proteina i izraženijim ukusima.
- Stručnjaci upozoravaju da chatbot može da pomogne u izboru, ali deklaracija i savet lekara ostaju važniji.
Ako ste mislili da se veštačkoj inteligenciji obraćamo samo kada treba da napiše tekst ili objasni neki komplikovan pojam, stiže pomalo neočekivan primer.
Amerikanci sve češće koriste AI kada razmišljaju šta da pojedu između obroka, odnosno kada traže ideju za užinu koja odgovara njihovim potrebama, ukusu ili načinu ishrane.Kompanija Conagra, zajedno sa istraživačkom firmom Circana, analizirala je više od 53 miliona kupovina i 17.000 proizvoda iz američkog sektora grickalica i navela da AI sve više utiče na način na koji potrošači biraju šta će kupiti.
Naime, korisnici više ne pitaju samo „koji čips da kupim“, već AI mogu da pitaju nešto mnogo konkretnije: „Šta mogu da pojedem ako hoću više proteina?“, „Daj mi užinu sa više vlakana“ ili „Šta mogu da pojedem između ručka i večere, a da bude zasitno?“. Na taj način chatbot postaje neka vrsta digitalnog pomoćnika za izbor hrane, mada njegov odgovor ne treba automatski shvatiti kao stručni savet nutricioniste ili lekara.
Protein postaje glavna zvezda
Prema podacima koje je Conagra objavila na osnovu analize tržišta, američki kupci sve više traže grickalice sa više proteina, ali i proizvode sa izraženijim ukusima i konkretnom nutritivnom namenom. Kompanija navodi da Gen Z posebno doprinosi potražnji za intenzivnijim ukusima i hranom koja se doživljava kao hranljivija. Istovremeno, tradicionalne grickalice poput keksića i čipsa suočavaju se sa promenom ukusa potrošača.
AI se tu savršeno uklapa jer može da napravi listu prema kriterijumu koji mu korisnik zada. Umesto da pola sata gleda police u prodavnici, neko može da ukuca: „Imam 5 dolara, hoću nešto slano i sa dosta proteina“ i dobije nekoliko predloga. Naravno, chatbot ne zna automatski šta se nalazi u prodavnici iza ugla, ali može da pomogne da se suzi izbor, posebno kada korisnik već ima određene namirnice kod kuće.
Amerikanci već koriste AI za ishranu
Ovo nije samo trend koji se pojavio preko noći. Istraživanje Pew Research Centera iz februara 2026. pokazalo je da 20 odsto odraslih Amerikanaca koji koriste chatbotove navodi da ih koristi za informacije o ishrani i fitnesu. Isti procenat navodi korišćenje AI za medicinske savete, dok je najčešća upotreba ipak pretraga informacija, koju navodi 42 odsto ispitanika.
Još zanimljiviji podatak dolazi iz istraživanja objavljenog u junu 2026. godine. Oko 29 odsto odraslih u SAD reklo je da najmanje jednom mesečno koristi AI alate ili chatbotove za zdravstvene informacije i savete, što je skoro dvostruko više nego dve godine ranije, kada je taj procenat bio oko 17 odsto. To pokazuje da se granica između „pričam sa chatbotom“ i „pitam chatbot nešto o svom zdravlju i ishrani“ brzo pomera.
AI može da predloži, ali ne zna sve
Tu ipak treba povući jednu važnu granicu. AI može veoma brzo da napravi predlog užine, ali to ne znači da zna šta je najbolje za svaku osobu. Ako neko ima alergiju, dijabetes, određenu bolest, poremećaj ishrane ili posebne nutritivne potrebe, odgovor chatbotova ne bi trebalo da bude zamena za savet zdravstvenog radnika. Stručnjaci upravo upozoravaju da ljudi sve češće koriste AI za zdravstvene informacije, dok istovremeno ostaje važno pitanje koliko su takvi odgovori pouzdani.
Problem je i u tome što AI može da pogreši. Chatbot može da ponudi proizvod koji zvuči zdravo samo zato što na ambalaži ima reči poput „protein“, „fit“ ili „natural“, iako stvarni sastav možda nije naročito impresivan. Zato je kod upakovane hrane mnogo sigurnije pogledati deklaraciju nego slepo verovati rečenici koju je napisao chatbot.
Šta zapravo čini dobru užinu?
Ako se AI koristi kao pomoć pri izboru, najkorisnije je postaviti mu konkretan zadatak, a zatim proveriti predložene namirnice. Harvard Health navodi da užina može biti kvalitetnija kada kombinuje hranljive izvore ugljenih hidrata sa proteinima ili zdravim mastima, jer takva kombinacija može pomoći da osoba duže bude sita. Kao primere navode grčki jogurt sa bobičastim voćem, orašaste plodove, povrće sa humusom, voće sa puterom od orašastih plodova i slične kombinacije.
Još jedan trik je da se ne gleda samo velika reklama na prednjoj strani pakovanja. Američka FDA savetuje potrošačima da pogledaju veličinu porcije, kao i količinu dodatih šećera, zasićenih masti, natrijuma i vlakana.
AI postaje digitalni pomoćnik za hranu
Ono što je posebno zanimljivo jeste da se ovde vidi šira promena u načinu korišćenja veštačke inteligencije. Chatbot više nije samo mesto na kojem pitate „šta znači ova reč“, već alat koji može da pomogne pri svakodnevnim odlukama – od planiranja putovanja do pravljenja spiska za kupovinu. Dovoljno je da napišete šta imate u frižideru, koliko vremena imate i kakvu užinu želite, pa AI može da složi nekoliko ideja.
Trend koji se vidi u SAD pokazuje da će AI verovatno sve češće zalaziti i u veoma obične odluke koje ranije nismo povezivali sa tehnologijom. Umesto da AI pitamo samo „napiši mi tekst“, možemo da ga pitamo šta da spremimo od namirnica koje već imamo, kako da napravimo spisak za prodavnicu ili koje proizvode da uporedimo po sastavu. Podaci Pew Research Centera pokazuju da je korišćenje chatbotova za informacije o ishrani i fitnesu već postalo dovoljno rašireno da se meri kao posebna kategorija korišćenja AI.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
