Primetili ste bele kvadrate na semaforima? Evo čemu zapravo služe

Međutim, barem kod jednog tipa ovakvih uređaja njihova glavna uloga je mnogo jednostavnija – pomažu semaforu da „vidi“ automobile i prilagodi saobraćaj.

Prva pomisao mnogih vozača kada vide nepoznat uređaj na semaforu jeste da ih neko snima.

Kod belih senzora koji se koriste za detekciju saobraćaja u Springfildu u američkoj saveznoj državi Misuri, međutim, gradski saobraćajni inženjeri navode da uređaji nisu namenjeni sprovođenju zakona niti prikupljanju registarskih tablica ili fotografija.

Njihov zadatak je da detektuju prisustvo i kretanje vozila i prikupe podatke o saobraćaju. Ti podaci mogu da se koriste za upravljanje semaforima i poboljšanje protoka vozila kroz raskrsnicu.

Drugim rečima, uređaj može da registruje da automobil dolazi, ali to ne znači da vas fotografiše ili da automatski šalje podatke policiji.

Kako semafor zna da automobil dolazi?

Tu je najzanimljiviji deo.

Postoje različiti sistemi za detekciju vozila. Jedan od njih su klasične induktivne petlje koje se nalaze u kolovozu. One detektuju vozilo kada se ono zaustavi iznad senzora i daju semaforu informaciju da neko čeka.

Savremeniji sistemi mogu da koriste senzore postavljene iznad ili pored raskrsnice. U Springfildu, na primer, takozvani napredni detektori mogu da registruju vozila koja se približavaju raskrsnici sa udaljenosti do oko 500 stopa, odnosno približno 150 metara.

Ako sistem proceni da vozilo upravo prilazi raskrsnici, semafor može da zadrži zeleno svetlo još nekoliko sekundi kako bi automobil stigao da prođe.

To znači da uređaj iznad semafora nije tu samo da „gleda“ saobraćaj – on može da bude deo sistema koji dinamički reaguje na ono što se dešava na putu.

Zašto bi semaforu uopšte trebalo da zna da dolazite?

Zamislite raskrsnicu na kojoj je zeleno svetlo već pri kraju, a automobil se približava iz određene trake.

Ako sistem detektuje vozilo dovoljno rano, može da proceni da bi nekoliko dodatnih sekundi zelenog svetla omogućilo automobilu da prođe raskrsnicu umesto da naglo koči i čeka novi ciklus.

Takav pristup može da smanji nepotrebna zaustavljanja i čekanje, a cilj je i da se poboljša protok saobraćaja. Saobraćajni inženjeri u Springfildu navode upravo smanjenje zastoja, čekanja i potencijalnih sudara kao neke od razloga za uvođenje ovakvih sistema.

Još važnije, podaci koje senzori prikupljaju mogu pomoći gradskim službama da bolje razumeju kako se saobraćaj menja tokom dana i da prilagode rad semafora.

Postoje različiti beli uređaji

Ovde postoji jedna važna stvar: nije svaki beli uređaj koji vidite na semaforu nužno isti sistem.

U Springfildu su, na primer, korišćene najmanje dve vrste belih senzora. Ravni uređaji postavljeni kod raskrsnice služe za detekciju vozila koja već čekaju, dok drugačiji, „talasasti“ uređaji mogu da detektuju vozila koja tek prilaze raskrsnici.

Zbog toga nije dobro pretpostaviti da svaki beli kvadrat ili kutija na semaforu ima identičnu funkciju. Različiti gradovi mogu koristiti različitu tehnologiju i različite sisteme upravljanja saobraćajem.

Postoje i drugi uređaji povezani sa semaforskim sistemima, uključujući opremu namenjenu prioritetu vozila hitnih službi, pa je za tačnu identifikaciju potrebno znati koji sistem koristi konkretna raskrsnica.

A šta je sa radarem?

Da, neki od ovih sistema zaista koriste radarsku detekciju.

Ali reč „radar“ ovde ne mora da znači radar koji meri brzinu zbog kazne.

U sistemima koje je opisao grad Springfield, radar služi za detekciju vozila i njihovog približavanja raskrsnici. Informacija se koristi za upravljanje semaforom, a ne za sprovođenje saobraćajnih propisa.

To je važna razlika, jer isti princip detekcije može imati potpuno drugačiju namenu u zavisnosti od toga kako je sistem projektovan.

Znači li to da vas semafor ipak „prati“?

Ne u smislu u kojem mnogi vozači prvo pomisle.

Kod sistema opisanog od strane saobraćajnih službi Springfilda, podaci se koriste za brojanje i detekciju saobraćaja, a gradski saobraćajni inženjer je izričito naveo da sistem nije namenjen prikupljanju registarskih tablica, fotografija ili ličnih podataka.

Najjednostavnije rečeno: sistem pokušava da sazna da li automobil dolazi i koliko je saobraćaja na raskrsnici, kako bi semafor mogao bolje da reaguje.

Zato sledeći put kada ugledate mali beli kvadrat iznad ili pored semafora, ne morate odmah da pomislite na kameru za kazne.

Vrlo je moguće da gledate u deo tehnologije koja pokušava da učini upravo suprotno – da vam omogući da kroz raskrsnicu prođete sa manje čekanja.