Prodavao kompjutere kao niko, a onda nestao: Kako je Commodore, mašina našeg detinjstva, otišao u stečaj

Priča o Commodore-u počinje u Njujorku posle Drugog svetskog rata, gde je osnivač Džek Tramijel, rođen u Poljskoj, u Ameriku stigao kao izbeglica i svoj posao započeo vrlo skromno, popravljajući pisaće mašine između taksi tura, bez ikakve pomisli da će jednog dana stajati na čelu firme koja će računare uvesti u privatne domove.

Ključni poslovni potez kompanije bila je kupovina firme koja je pravila procesore, jer je Commodore 1976. godine preuzeo MOS Technology, proizvođača procesora 6502, što mu je omogućilo da sopstvene čipove proizvodi u svojim pogonima i tako drži cene znatno ispod konkurencije, a taj dugoročni plan doneo je prve velike rezultate sa modelom PET 1977. godine, pa sa modelom VIC-20, koji je postao prvi računar prodat u milion primeraka.
adafruit
Wikipedia

Pravi udar ipak je usledio 1982. godine, kada je Commodore 64 predstavljen na sajmu CES, a prve isporuke počele osam meseci kasnije, i to po ceni koja je bila znatno niža od konkurentskih mašina, uz dodatnu prednost što se prodavao u običnim prodavnicama, a ne samo u specijalizovanim radnjama, što je dovelo do toga da su programeri širom sveta počeli da pišu softver za njega, pa je na kraju za ovaj sistem nastalo desetine hiljada igara i programa.
adafruit
adafruit

Najprodavaniji, a niko ne zna koliko

Zanimljivo je da se stručnjaci i danas ne slažu oko toga koliko je tačno računara prodato, jer jedni procenjuju da je do 1994. godine prodato između 10 i 17 miliona primeraka, dok se drugi, pozivajući se na Ginisovu knjigu rekorda, oslanjaju na cifru od oko 30 miliona, zbog čega smo se u ovom tekstu namerno uzdržali od jedne konačne brojke, ostavljajući čitaocima da sami procene, ali je izvan svake sumnje da je reč o jednom od najprodavanijih kućnih računara svih vremena.
adafruit
shirtstore

Na našim prostorima taj uspeh bio je možda izraženiji nego igde drugde, budući da je, prema istorijskom pregledu domaćeg tržišta, sredinom osamdesetih tržištem dominirao Commodore 64, a ZX Spectrum je bio drugi po popularnosti, dok su domaći računari bili preskupi za pojedince i nisu se mogli kupiti u prodavnicama, pa se pravi izbor, u stvari, nikada nije ni postavljao.
Wikipedia
Wikipedia

Kontrabanda, igrice i večiti rat “komodoraca” i “gumičara”

Većina tih mašina u Jugoslaviju je stizala neslužbenim kanalima, a jedna analiza tadašnje štampe beleži da su klinci sredinom osamdesetih dobijali prošvercane Spectrume i Commodore 64, i da je na pitanje čemu im računari služe čak 73 odsto odgovaralo da služe za igru, dok se u istom duhu pojavila i domaća avantura čija se radnja odvijala u beogradskoj školi iz koje igrač treba da ukrade novonabavljeni Commodore 64, što dovoljno govori o tome koliko je ta mašina bila poželjna.
tportal
tportal

Podela među vlasnicima bila je gotovo plemenska, jer, kako je u jednom osvrtu u Vremenu zapisao autor, vlasnici Commodorea i oni koje su zvali “gumičarima”, po Spectrumu, vodili su svojevrsni hladni rat sve do kraja osamdesetih, dok je prazninu u stručnoj literaturi popunjavao časopis Računari, koji je pokrenut 1984. godine, upravo kad su kućni računari počinjali da ulaze u domove.
vreme
rarehistoricalphotos

Svađa koja je promenila istoriju

Na vrhuncu uspeha kompaniju su iznutra izjedali sukobi, pa je Tramijel 1984. napustio Commodore posle razlaza sa Guldom oko pravca firme, poneo neke od najboljih programera, zatim kupio Atari i otvoreno krenuo u rat protiv sopstvene bivše kompanije, ostavivši Commodore bez čoveka koji ga je stvorio, u trenutku kada je trebalo doneti najvažnije odluke o budućnosti.
heise

Problem je bio dublji od ličnih ambicija i svađa u upravi, jer je, kako navodi nemački portal Heise, Commodore 64 dominirao tržištem 8-bitnih računara, ali firma nije imala pristup novom talasu 16-bitnih mašina, što znači da je za samo nekoliko godina tržište počelo da se pomera ka tehnologiji za koju kompanija nije bila spremna, a unutrašnji nemir dodatno je otežavao svaki pokušaj da se kurs promeni.
heise

Amiga: Genijalna mašina u rukama pogrešnih ljudi

Nova nada pojavila se u obliku računara Amiga, čija je linija predstavljena u julu 1985. godine i koja se pokazala kao izuzetna mašina za grafiku, zvuk i igre, a naslovi poput Turricana i Lemmingsa postali su legenda, jer su, kako se navodi u istom osvrtu, te igre pokazale izvanredne mogućnosti Amige i vremenom omogućile Commodoreu da pretekne Atari po prodaji.
Wikipedia
heise

Uprkos tome, ni najbolja igračka mašina tog doba nije bila dovoljna da zaustavi širenje IBM kompatibilnih računara, pa je ishod bio onakav kakav se može sažeti rečima da Amiga nije mogla da spase kompaniju od ofanzive PC računara, dok su kasniji pokušaji, uključujući konzolu Amiga CD32, stigli prekasno da bi promenili tok događaja koji je već bio u pokretu.
adafruit

Kraj: stečaj 1994, a ostatak pokupio Escom

Muzej računarstva u Kaliforniji celu tragediju svodi na jednu dugu, ali preciznu rečenicu, naime da je kompanija, iako je u jednom trenutku bila najveći pojedinačni snabdevač računarima na svetu, zbog unutrašnjih sporova i pritiska tržišta zapala u finansijske probleme i proglasila stečaj 1994. godine, nakon čega je usledila likvidacija, a preostale zalihe i intelektualnu svojinu preuzeo je nemački Escom 22. aprila 1995., koji ni sam nije dugo opstao, budući da je 1996. godine i on otišao u stečaj.
Commodore Computer +3

Commodore ipak nije nestao potpuno, jer C64 i danas ima ogromnu zajednicu entuzijasta koji pišu nove programe, prave dodatke i čak grade moderne verzije sa HDMI i Ethernet priključcima, što nije loše za mašinu koja je pre skoro pola veka stajala u dnevnim sobama i strpljivo čekala da se igra učita, a mnogima od nas ostala je zauvek upisana kao prvi susret sa svetom koji danas nosimo u džepu

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.