Hakeri prave noćnu moru supermarketima: Jesu li i srpske radnje na udaru?

Supermarketi širom Evrope našli su se na meti sajber napada u kojima su hakeri preuzeli kontrolu nad sistemima za hlađenje i promenili temperaturu frižidera i zamrzivača. Zbog toga su pojedine prodavnice ostale bez velikih količina svežih i zamrznutih namirnica, dok su nadležne službe pokrenule istrage.

Hakeri nisu morali fizički da priđu frižiderima

Napadi nisu izvedeni tako što su hakeri pojedinačno pristupali svakom frižideru ili zamrzivaču. Umesto toga, meta su bili digitalni sistemi koji omogućavaju daljinsko upravljanje rashladnom opremom.

Supermarketi koriste internet povezane kontrolere kako bi zaposleni i servisne kompanije mogli da nadgledaju temperaturu i održavaju uređaje bez fizičkog dolaska na lokaciju.

Problem nastaje kada ti sistemi nisu dovoljno zaštićeni. Napadači mogu da iskoriste bezbednosne propuste ili kompromitovane pristupne podatke kako bi promenili podešavanja, aktivirali odmrzavanje ili podigli temperaturu.

U pojedinim prodavnicama temperatura je dostigla oko 50 stepeni, što je dovelo do kvarenja hrane i uklanjanja proizvoda iz prodaje.

Koje prodavnice su pogođene?

Među kompanijama koje su prijavile probleme nalaze se Carrefour, Delhaize, Coop, ICA i SuperValu, dok je incident zabeležen i u jednoj IKEA prodavnici u Belgiji.

U Švedskoj su pojedine prodavnice morale da uklone proizvode iz frižidera i zamrzivača. Carrefour je prijavio probleme u 15 od više od 700 svojih prodavnica u Belgiji, dok su druge kompanije navele da je broj pogođenih objekata bio ograničen.

U Irskoj su rashladni sistemi u 13 SuperValu prodavnica bili obuhvaćeni incidentom. Kompanija je saopštila da je uklonila određene rashlađene i zamrznute proizvode iz prodaje iz predostrožnosti.

Iako su pojedine prodavnice imale problema sa dostupnošću svežih proizvoda, kompanije su navele da njihovi distributivni centri uglavnom nastavljaju da rade normalno.

Zašto su stari sistemi posebno ranjivi?

Jedan od problema je to što se u supermarketima i dalje koriste stariji sistemi za upravljanje rashladnom opremom.

Neki od njih više ne dobijaju bezbednosna ažuriranja, dok su pojedini kontroleri dostupni preko interneta bez dovoljno zaštite.

Stručnjaci upozoravaju da uređaji koji su povezani sa internetom, ali nisu adekvatno obezbeđeni, mogu postati ulazna tačka za napadače.

Dodatni problem predstavlja činjenica da sistemi za hlađenje često zavise od eksternih servisera i udaljenog pristupa. Ako napadač kompromituje takav sistem, posledice mogu da se prošire na više uređaja ili objekata.

Evropska regulativa o sajber bezbednosti proizvoda trebalo bi da uvede strože zahteve za proizvođače od decembra 2027. godine, uključujući obaveze u vezi sa bezbednosnom podrškom.

Da li ovo može da se dogodi i u Srbiji?

Za sada nema potvrde da su opisani napadi pogodili supermarkete u Srbiji. Ipak, incidenti u Evropi pokazuju da problem nije ograničen samo na računare, telefone ili internet naloge.

Slični sistemi za daljinsko upravljanje koriste se i u drugim delovima prehrambenog lanca, uključujući skladišta, distributivne centre i rashladne objekte.

Ako takva oprema nije adekvatno zaštićena, napad može da izazove fizičku štetu, kvarenje namirnica i poremećaje u radu prodavnica.

Za kupce je najvažnije da ovakvi incidenti ne znače automatski nestašicu hrane. U dosadašnjim slučajevima problemi su uglavnom bili lokalizovani, a prodavnice su nastavile da rade nakon što su sistemi vraćeni u normalno stanje.

Ipak, napadi pokazuju koliko svakodnevne usluge zavise od digitalne infrastrukture i koliko bezbednost uređaja povezanih na internet može da utiče na stvari koje ljudi koriste svakog dana.

Istrage o napadima su u toku. Za sada nije potvrđeno ko stoji iza njih, niti da li su svi incidenti povezani.