Lansiranje Artemisa II napravilo rupe u Zemljinoj atmosferi! Naučnici otkrili neočekivane posledice leta ka Mesecu
- Lansiranje Artemisa II izazvalo je poremećaje u jonosferi, koje naučnici opisuju kao privremene 'rupe' sa manjom koncentracijom naelektrisanih čestica.
- Promene su mogle kratko da utiču na preciznost GPS-a, a jedna zahvaćena oblast prostirala se oko 5.000 kilometara preko Severne Amerike.
Istraživači su utvrdili da su izduvni gasovi rakete izazvali velike poremećaje u gornjim slojevima atmosfere, a promene su bile toliko izražene da su mogle privremeno da utiču i na preciznost GPS navigacije.
Ipak, kada naučnici govore o „rupama“ u atmosferi, ne misle na otvore kroz koje bi moglo da se vidi svemir, već na oblasti u kojima je došlo do smanjenja koncentracije naelektrisanih čestica.
Raketa napravila trag koji se prostirao hiljadama kilometara
Misija Artemis II lansirana je 1. aprila 2026. godine iz svemirskog centra Kenedi na Floridi. U letelici Orion nalazila su se četiri astronauta, koji su tokom misije obišli Mesec i vratili se na Zemlju. Bio je to prvi let sa ljudskom posadom u okviru NASA-inog programa Artemis.
Naučnici sa Nacionalnog univerziteta Čeng Kung na Tajvanu analizirali su podatke sa GPS stanica i uočili neuobičajene promene u jonosferi nakon lansiranja. Prema njihovim nalazima, poremećaji su se pojavili u više navrata, uključujući trenutak poletanja i kasnija paljenja motora rakete.
Jedna od zabeleženih oblasti prostirala se na oko 5.000 kilometara preko Severne Amerike. Istraživači su povezali promene sa prolaskom osnovnog stepena rakete Space Launch System, kao i sa paljenjima motora njenog gornjeg stepena.
Šta su zapravo „rupe“ u atmosferi?
Da bi se razumelo šta se dogodilo, važno je znati da jonosfera nije običan sloj vazduha. To je deo gornje atmosfere u kojem Sunčevo zračenje stvara veliki broj naelektrisanih čestica, odnosno jona i slobodnih elektrona. Ovaj sloj ima važnu ulogu u prostiranju radio-talasa i radu satelitske navigacije.
Kada raketa sagoreva gorivo, izbacuje velike količine gasova i vodene pare. Njihovi molekuli mogu da pokrenu hemijske reakcije u jonosferi i smanje koncentraciju slobodnih elektrona u određenim oblastima. Takve privremene promene naučnici nazivaju jonosferskim rupama, ali atmosfera zbog toga ne ostaje bez vazduha niti nastaje fizički otvor.
GPS mogao privremeno da izgubi deo preciznosti
Otkriće je posebno važno zbog GPS navigacije. Signali sa navigacionih satelita prolaze kroz jonosferu pre nego što stignu do prijemnika na Zemlji. Kada se u tom sloju promene koncentracija elektrona i način prostiranja signala, uređaji mogu pogrešno da izračunaju koliko su udaljeni od satelita.
Prema analizi istraživača, zabeležene promene mogle su da izazovu privremene greške u određivanju položaja od nekoliko metara.
Takva odstupanja posebno su važna za tehnologije koje zahtevaju veoma precizno pozicioniranje, poput autonomnih vozila i dronova. Ipak, istraživači nisu prijavili saobraćajne nesreće, probleme sa samovozećim automobilima ili konkretne incidente izazvane lansiranjem Artemisa II.
Sve veće rakete, sve veći uticaj?
Istraživači upozoravaju da bi ovakvi efekti mogli da postanu značajniji ukoliko se broj velikih svemirskih lansiranja poveća. Rakete koje putuju ka Mesecu i drugim planetama imaju snažne motore, a njihovi kasniji pogonski manevri mogu da izazovu dodatne promene u jonosferi.
Ovo je posebno važno u trenutku kada se planiraju sve ambicioznije misije, uključujući buduća putovanja ka Marsu. Što je više lansiranja, to će naučnici morati pažljivije da prate kako izduvni gasovi utiču na atmosferu i sisteme koji zavise od satelitske navigacije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
