Neverovatna priča iza opcije LIKE: Postojala je i pre digitalnog doba, a Zakerberg je nije želeo na Facebook-u
Dugme Like, sada sastavni deo internet komunikacije, vuče korene još iz drevnog Rima i tek puno kasnije iz pop kulture 20. veka. U novoj knjizi "Like: The Button That Changed The World" autori Bob Gudson i Martin Rivs istražuju složenu evoluciju tog simbola.
Ideja seže do jednostavnog crteža palca gore i dole kojeg je Bob nacrtao 2005. godine dok je radio u Yelpu, s ciljem izražavanja mišljenja o recenzijama restorana. Iako Yelp nije usvojio taj simbol, on je kasnije procvetao te podstakao dublje istraživanje, kako je Like oblikovao sve brže razvijajuće digitalno društvo.
Iako je Facebook popularizovao Like, taj simbol nije njihov izum. Mnogi tehnološki pioniri poput Russa Simmonsa (Yelp), Biza Stonea (Twitter), Maxa Levchina (PayPal), Stevea Chena (YouTube) i Paula Buchheita (Gmail) doprineli su razvoju koncepta tokom više od decenija.
Facebookov CEO Mark Zakerberg isprva je odbijao dugme Like, bojeći se da bi mogao banalizovati platformu. Tek nakon gotovo dve godine, Facebook ga je uveo 2009. godine, pet godina nakon lansiranja društvene mreže 2004. godine. U međuvremenu, FriendFeed—rival Facebooku kojeg su osnovali Buchheit i Bret Taylor, pokrenuo je svoj Like 2007. godine, no kasnije ga je Facebook kupio.
Holivud i lajk
Znak palca gore postoji i pre digitalnog doba. Modernu prepoznatljivost stekao je u filmu Gladijator iz 2000. godine, nagrađenom Oskarom, gde je car Komodus koristio palac gore ili dole da odluči sudbinu gladijatora. Pozitivnost simbola delom se duguje i liku Fonzieja iz televizijske serije Happy Days iz 1970-ih. Kasnije su i daljinski upravljači TiVo-a usvojili sličan znak za izražavanje zadovoljstva gledalaca, dok su rane web stranice poput "Hot or Not" isprobavale mehanizme povratnih informacija koji su inspirisali razvoj dugmeta Like.
Lajk doneo prihod Facebook-u
Nakon usvajanja, Facebookov gumb Like postao je moćan alat za angažman i oglašavanje, pomažući kompaniji da ostvari prihod od 153 milijarde eura u 2024. godini. Kako istraživanje u knjizi otkriva, Zakerberg je prvobitno odbio naziv "Awesome" gumb, jer ništa nije bolje od sjajnog, pa je umesto toga prihvatio „Like“.
Like je 2016. godine evoluirao dodavanjem šest novih reakcija: „love“ (ljubav), „care“ (briga), „haha“, „wow“, „sad“ (tužno) i „angry“ (ljutito). Sadržaj koji ljudi lajkuju... verovatno je jedna od najvrednijih stvari na internetu, rekao je u navedenoj knjizi Max Levchin, suosnivač PayPala, procenivši da je Facebook zabeležio ogroman broj takvih reakcija.
Emocionalne posledice i ljudska veza
Ipak, Like (lajk) je doprineo i emocionalnim problemima, posebno među adolescentima koji se osećaju zanemareno ili među narcisoidnim korisnicima koji traže potvrdu. Rives priznaje te nepredviđene posledice kao deo složenog uticaja inovacije. Ako ne možeš predvideti pozitivne učinke tehnološke inovacije, kako bi mogao predvideti nuspojave i intervencije?, pojašnjava on.
Uprkos nedostacima, Like dira u dubinu ljudske prirode. Rives zaključuje: Mislili smo da je slučajnost u inovaciji deo poente.. Ne mislim da možemo lako izgubiti interes za lajkovanje ili mogućnost davanja komplimenata, jer je to proizvod 100.000 godina evolucije, poručuje Rivs. Taj simbol, proizašao iz kulturnih i tehnoloških uticaja, ostaje i dalje snažan izraz povezanosti i u digitalnom dobu.
(Kurir.rs/Dnevnik.hr)
