Svaki drugi korisnik mobilnog telefona je meta: Da li ste sledeći među prevarenima?
Mobilni telefoni su odavno prestali da budu samo sredstvo za pozive i poruke. Danas su oni centar naših života i upravo zato postaju glavni plen digitalnih prevaranata.
Najnoviji izveštaj kompanije Malwarebytes, koji obuhvata podatke iz pet zemalja, otkriva da se čak 44% korisnika svakodnevno suočava sa prevarama, pretnjama i pokušajima krađe podataka. Strah nije bez osnova - ljudi nisu zabrinuti samo za svoje privatne fotografije i dokumente, već i za nešto podjednako važno: svoju produktivnost i psihološku stabilnost. Sve više korisnika prijavljuje da zbog sajber napada gubi dragoceno vreme, pristup podacima i osećaj sigurnosti u digitalnom prostoru.
Granica između legitimnog i lažnog sve je tanja
Zabrinjavajuće je koliko je danas teško razlikovati stvarnu poruku od prevare. Čak 66% anketiranih ispitanika kaže da ne mogu sa sigurnošću da prepoznaju pokušaj prevare, dok više od trećine priznaje da su već postali žrtve. Mobilni fišing, malver i lažne notifikacije vrebaju iza svakog „ping“-a.
Ono što je još alarmantnije jeste da je 36% korisnika imalo stvaran kontakt sa zlonamernim softverom, koji često dolazi zakamufliran kao obična aplikacija ili čak poslovna poruka. Granica između privatnog i poslovnog postaje sve mutnija, jer mnogi koriste privatne uređaje i u radne svrhe - čime se povećava opasnost za kompanije.
Napadi stižu sa svih strana: E-mail više nije jedini problem
Pretnje više ne dolaze samo iz sumnjivih mejlova. Današnji sajber kriminalci koriste čitav spektar kanala za napad: od telefonskih poziva i SMS poruka, do društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje. Čak i prodajne platforme, poput online oglasa, postaju leglo sofisticiranih prevara.
Statistika izveštaja pokazuje koliko su ove pretnje raširene: 65% napada dolazi putem e-maila, 53% kroz pozive, 50% kroz SMS, dok su platforme kao što su Instagram, WhatsApp i Viber takođe među ključnim kanalima za prevare. Digitalni kriminalci znaju gde se nalazimo - i dolaze tačno tamo.
Deepfake, AI i virtuelne otmice: Prevara 21. veka
Društveni inženjering je neprikosnoveni kralj savremenih prevara - a sada u pomoć stiže i veštačka inteligencija. Lažni video snimci, deepfake glasovi i realistične animacije sve češće se koriste da bi prevaranti ubedili žrtve da je pretnja stvarna. Svaki peti korisnik u studiji je pao na takvu manipulaciju.
Još šokantnije: 17% ispitanika doživelo je neki oblik iznude, uključujući i ransomware, seksualnu ucenu (sextortion), kao i potpuno novi oblik prevare - virtuelnu otmicu, gde prevaranti tvrde da drže voljenu osobu. Ove metode više nisu samo scenariji iz trilera, već svakodnevna realnost.
Psihološki teret digitalnog stresa
Neprijatelj nije samo tehničke prirode - on napada i našu psihu. Čak 75% korisnika izjavilo je da su osetili emocionalne posledice napada, uključujući anksioznost, osećaj nesigurnosti i mentalnu iscrpljenost. Tehnologija koja bi trebalo da nam olakša život, sve češće ga komplikuje.
Dejvid Ruiz iz Malwarebytes-a naglašava da korisnici ne smeju ostati sami u borbi protiv ovih pretnji: „Sajber kriminal više nije ograničen na hakere iza tastature - sada imamo sofisticirane AI alate koji simuliraju stvarnost. Naša dužnost je da korisnicima damo znanje i alate, kako bi mogli da reaguju bez straha i stida.“
