Evropa se okreće protiv Microsofta: Danska i Nemačka povlače šokantan potez!

Evropa polako, ali sigurno okreće leđa tehnološkim gigantima iz Silikonske doline. Najnoviji primer dolazi iz Danske i Nemačke, gde su vlasti odlučile da prekinu oslanjanje na Microsoft i njegove proizvode - i to ne iz hira, već iz strateške potrebe za suverenitetom.

Danska ministarka za digitalizaciju, Karolina Stejdž Olsen, najavila je da će od jula njeno ministarstvo započeti postepeno izbacivanje Microsoftovih servisa iz javne administracije. Prvi korak: zamena Office 365 paketa sa LibreOffice-om, rešenjem koje je potpuno besplatno i otvoreno za prilagođavanje.

U razgovoru za danski list Politiken, ministarka je istakla da je tim već testirao alternativu i da su rezultati ohrabrujući. Iako postoji rezervna opcija povratka u slučaju tehničkih problema, Olsen veruje da je ovo neophodan i izvodljiv korak ka većoj digitalnoj samostalnosti.

Nemačka kao pionir

Nemačka savezna pokrajina Šlezvig-Holštajn započela je ovaj proces još 2021. godine, a sada je potvrđeno da prelazak na Linux ide punom parom. Do 2027. planira se migracija čak 30.000 računara u javnom sektoru - čime se Šlezvig-Holštajn pozicionira kao jedan od digitalnih lidera Evrope.

Prelazak se odvija u fazama, uz pažljivo planiranje i obuku zaposlenih. U fokusu nije samo softver, već i promena kulture rada - usvajanje vrednosti otvorenog koda, fleksibilnosti i transparentnosti u državnoj službi.

Slobodan softver u usponu

Odluke Danske i Nemačke dodatno su ojačale globalni pokret otvorenog koda. Organizacije poput The Document Foundation sada otvoreno pozivaju korisnike da se ne odlučuju za Windows 11, već da razmotre GNU/Linux kao ozbiljnu alternativu - posebno u javnim institucijama.

Zagovornici slobodnog softvera ističu da ovakav pristup ne samo da štedi novac, već pruža i veću kontrolu nad podacima i bezbednošću. U svetu sve većih sajber pretnji, to više nije luksuz - to je neophodnost.

Microsoft gubi poverenje

Iako zvaničnici tvrde da inicijativa nije usmerena "protiv" Microsofta, kontekst priče otkriva i dublje slojeve. Nakon što je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda izgubio pristup Microsoft nalogu zbog američkih sankcija, pitanje digitalne suverenosti postalo je političko pitanje par excellence.

Ovakvi incidenti bacaju svetlo na činjenicu koliko su javne institucije ranjive kada zavise od jedne privatne kompanije sa sedištem u stranoj državi. Danska i Nemačka poručuju: vreme je da se to promeni - i to iz korena.