Iranski režim traži da izbrišete WhatsApp: Izneli ozbiljne optužbe, gigant odgovorio
Iranska vlada optužuje WhatsApp za špijunažu i deljenje podataka sa Izraelom, dok WhatsApp negira optužbe i ističe snažnu enkripciju poruka.
Iranska državna televizija pokrenula je pravu buru izjavom da WhatsApp prikuplja korisničke podatke i prosleđuje ih izraelskim vlastima, pozivajući građane da hitno uklone aplikaciju sa svojih telefona. Ova optužba dolazi u trenutku kada je pitanje privatnosti u digitalnom svetu pod lupom širom sveta, a odnosi između Irana i Izraela izuzetno napeti.
WhatsApp je brzo odbacio optužbe, naglašavajući da koristi snažnu end-to-end enkripciju koja garantuje da samo pošiljalac i primalac vide sadržaj poruka. Ipak, u eri digitalnog nadzora, retko ko veruje u potpunu zaštitu, pa je ova tvrdnja izazvala dodatnu pažnju i sumnju među korisnicima širom sveta.
End-to-end enkripcija, da li je stvarno bezbedna?
Iako WhatsApp tvrdi da je komunikacija šifrovana i privatna, stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju na činjenicu da metapodaci, podaci o tome ko, kada i koliko koristi aplikaciju, nisu zaštićeni na isti način. Upravo ti podaci mogu omogućiti praćenje korisničkih navika i otkrivanje obrazaca komunikacije, bez uvida u sadržaj poruka.
Profesor Gregori Falko sa Kornel univerziteta ističe da je upravo ovaj detalj često zanemaren u diskusijama o privatnosti. „Metapodaci su poput digitalnih otisaka prstiju, ne otkrivaju šta ste rekli, ali govore sa kim ste razgovarali i kada“, kaže Falko. Zbog toga mnogi korisnici i dalje osećaju nelagodnost pri korišćenju WhatsApp-a.
Problem suvereniteta podataka
Još jedan veliki izazov u digitalnom svetu jeste pitanje gde se podaci zapravo čuvaju. Mnogi korisnički podaci WhatsApp-a smešteni su na serverima izvan matičnih zemalja, što otvara vrata za potencijalni pristup stranih vlada i kompanija. To dodatno komplikuje pitanje poverenja i kontrole nad ličnim informacijama.
Eksperti smatraju da države treba da zahtevaju lokalno skladištenje podataka i njihovu obradu unutar svojih granica kako bi očuvale suverenitet i sigurnost građana. „Digitalni svet je globalan, ali kontrole nad podacima moraju biti lokalne“, ističe Falko, naglašavajući rastuću potrebu za regulacijama i zakonskom zaštitom.
Iran i internet cenzura, kako građani zaobilaze zabrane?
Iran nije nepoznat po strogim merama kontrole i cenzure na internetu. Tokom masovnih protesta 2022. godine, WhatsApp je bio jedna od prvih aplikacija koje su vlasti blokirale, jer su služile kao alat za organizaciju protesta. Ipak, uprkos zvaničnim zabrana, mnogi Iranci koriste VPN i druge alate da zaobiđu cenzuru i ostanu povezani sa svetom.
Ova praksa pokazuje koliko je digitalna sloboda važna za stanovnike zemalja sa ograničenim pristupom informacijama. I dok vlasti pokušavaju da kontrolišu tok informacija, građani nalaze načine da prevaziđu prepreke, pokazujući otpornost i snalažljivost u digitalnom dobu.
Meta pod pritiskom
WhatsApp je deo tehnološkog giganta Meta Platforms, koji se suočava sa sve većim pritiskom zbog pitanja privatnosti i zaštite podataka korisnika širom sveta. Optužbe Irana samo su najnoviji primer kako države sve češće preispituju ulogu i odgovornost velikih tehnoloških kompanija u kontroli ličnih podataka.
U eri gde digitalna bezbednost i geopolitika postaju neraskidivo povezani, kompanije poput Mete moraju da balansiraju između korisničkih prava i zahtevnih političkih pritisaka. Dok se tenzije između zemalja pojačavaju, ostaje pitanje da li će digitalni svet postati polje sukoba ili prostor za dijalog i zaštitu sloboda.
