Jedno "ne" ga je koštalo života: Od čega je zaista umro Stiv Džobs i kako je mogao da se spasi

Američki preduzetnik i jedan od najuticajnijih lidera u svetu tehnologije 20. i 21. veka, Stiv Džobs, zaslužan je potpuno drugačiji način komuniciranja, rada i generalno svega što je deo tehnološkog sveta.

Stiv Džobs rođen je 24. februara 1955. godine u San Francisku. Njegova majka Džoana Simpson rodila ga je dok je još uvek bila apsolvent na fakuletetu, a otac Abdulfata Džon Džandali, sirijski musliman, rodnu zemlju napustio je čim je napunio 18. godina. 

Međutim, ubrzo nakon što je Stiv došao na svet njegovi roditelji dali su ga na usvajanje, a pravi porodični dom pružili su mu Lara i Pol Džobs u Silicijumskoj dolini. Njegova pomajka Lara po zanimanju je bila računovođa, a poočim mašinista u laserskoj kompaniji. 

Sestra mu je bila najbolji prijatelj

Kao i svako dete, Džobs je imao unutrašnji poriv da ipak ostvari kontakt sa biološkim roditeljima. Pokušavajući da sa njima uspostavi blizak odnos upoznao je sestru, Monu Simpson (rođenu kao Džandali), koja mu je do kraja života bila najbolji prijatelj. 

- Mi smo porodica. Ona je moj najbolji prijatelj. Zovem je svakih nekoliko dana i sve joj govorim - iskren je bio Džobs u jednom intervjuu naglasivši tada da su već pri prvom susretu razvili veoma blizak odnos. 

Mona je postala poznata spisateljica a njeno ime stoji iza naslova "Život je negde drugde" (Anywhere But Here) koja spreda priču o majci i ćerki, a ista je kasnije adaptirana u film u kom glavne uloge tumače Natali Portman i Suzan Saradon. 

Nikada nije završio fakultet

Od malih nogu videlo se Džobsovo interesovanje za tehnologiju. Kao dete sate je provodio u garaži svoj oca sa kojim je u duetu radio na elektronskim projektima. Nakon završetka srednje škole u Kupertinu u Kaliforniji, 1972. godine, upisao je slobodne veštine na Rid koledžu koji je napustio posle prvog semestra zbog finansijskih problema svojih roditelja. 

U galeriji pogledajte fotografije Stiva Džobsa u mladosti:

Iako nikada nije diplomirao, nastavio je da pohađa samo određene časove, uključujući kaligrafiju, što je kasnije imalo veliki uticaj na estetiku Apple proizvoda.

- Nije bilo romantično. Nisam imao sobu u domu, pa sam spavao na podu kod prijatelja. Vraćao sam prazne flaše od "Koka Kole" i od depozita od 5 centi kupovao hranu. Pešačio sam sedam milja gradom (11 km) svake nedelje da bih pojeo jedan normalan obrok u hramu Hare Krišna - izjavio je Džobs u čuvenom govoru na Stenford Univerzitetu, 2005. godine.  

Prvi dani karijere

Godine 1976. zajedno sa prijateljem Stivom Voznijakom, koji se takođe može svrstati u genijalce, Džobs osniva kompaniju Apple. Prvi proizvod koji su plasirali bio je personalni računar (PC), Apple I, koji su sastavili i prodavali iz garaže Džobsove kuće. Ono što je zanimljivo jeste da čak i ime kompanije Apple potiče iz te iste garaže koja je uvek bila puna jabuka. 

Godine 1977. Džobs i Voznijak lansiraju Apple II, personalni računar (PC) kojim su postigli ekspanziju i postavili temelj kompanije Apple koja je i danas tehnološka sila. Nakon sedam godina inovacija, postižu joj jedan revolucionarni uspeh - po prvi put predstavlljen je Mekintoš (Macintosh iliti Mac) koji je bio prvi PC sa grafičkim korisničkim interfejsom (GUI), a koji je omogućio korisnicima da koriste miš i ikone, što je uveliko olakšalo korišćenje računara.

U galeriji pogledajte fotografije Stiva Džobsa i Stiva Voznijaka:

Međutim, 1985. godine, Džobs ulazi u sukob sa tadašnjim izvršnim direktorom kompanije Apple, Džonom Skalijem, zbog čega napušta firmu i osniva svoju kompaniju NeXT koja je proizvodila računare visokih performansi. Iako NeXT nikada nije postigao veliki komercijalni uspeh, njegov operativni sistem kasnije je postao osnova za macOS, koji danas koriste milioni ljudi.

Već naredne godine Džobs od kompanije Lucasfilm kupuje tadašnji Animation Studio, kasnije poznatiji kao Pixar, od kog je napravio pravu revoluciju u svetu animacije. Godine 1995. Pixar izbacuje "Toy Story" (Priča o igračkama) - prvi animirani film napravljen putem računara i time postaje ključni igrač u filmskoj industriji. Nakon što je zaradio milijarde Pixar biva kupljen od strane Diznija, ali Džobs postaje najveći pojedinačni deoničar ovog giganta. 

Godine 1990. Apple upada u ozbiljne finansijske probleme i, nakon sedam godina, poziva Džobsa da se vrati. Kada je Apple bio tik pred propast Džobs je stupio na scenu i, 1998. godine, vratio se u kompaniju, lansirao iMac i od Apple-a napravio ono što je i dan-danas. 

Nakon toga, Džobs je predvodio razvoj proizvoda koji su oblikovali modernu tehnologiju:

• iPod (2001) – Revolucionalni muzički uređaj koji je promenio način na koji ljudi slušaju muziku.
• iPhone (2007) – Prvi pametni telefon s ekranom osetljivim na dodir, koji je pokrenuo revoluciju mobilne telefonije i transformisao industriju.
• iPad (2010) – Prvi tablet računar, koji je redefinisao računarstvo i medijsku industriju.
  
  

Poznat kao perfekcionista koji je konstantno naginjao ka tome da vrhunsku tehnologiju uklopi sa jednostavnim i elegantnim dizajnom Džobs kreće da drži prezentacije svojih inovacija, a mnogi su ga često opisivali kao harzimatičnog govornika koji je imao hipnotički uticaj na publiku i tržište. Zbog istih karakteristika umeo je da uđe u konflikt sa zaposlenima, ali je to uvek bilo zaboravljeno kada bi rezultati njegove impresivne vizije došle na videlo. 

Privatan život 

Još od tinejdžerskih dana Džobs je bio "opsednut" zen budizmom, zbog čega je neretko putovao u Indiju, a sve to imalo je uticaj ne samo na njegov život već i na dizajn njegovih proizvoda. 

U 23. godini sa svojom srednjoškolskom ljubavi, Kris En Brenan, dobija ćerku Liz Brenan Džobs, koja se rodila baš uoči uspona Apple kompanije, 1978. godine. Iako sa Kris nikada nije stupio u brak dobili su još troje dece, a svojoj prvoj ćerki Liz platio je studije na Univerzitetu Harvard na kom je diplomirala 2000. godine i nakon toga se zaposlila kao novinar, što je i danas. 

Godine 1991. Džobs staje na ludi kamen i sudbonosno "da" izgovara Loren Pauel sa kojom se venčao po budističkoj tradiciji. Od tog momenta Džobs odlučuje da svoj život drži što dalje od očiju javnosti, ali ono što je ostalo poznato jeste da je njegova supruga radila na Univerzitet u Pensilvaniji, a zatim i doktorirala na Univerzitetu Stenford gde je i upoznala Džobsa. 

U galeriji pogledajte fotografije Stiva Džobsa sa suprugom Loren Pauel:

- Bio sam na parkingu razmišljao: "Da je ovo moj poslednji dan života da li bih ga proveo na poslovnom sastanku ili sa ovom ženom?" Trčao sam preko parkinga i pitao potpunu neznanku da li želi da idemo na večeru. Rekla je da, i od tada se nismo razdvajali - govorio je Džobs o njegovom susretu sa Loren. 

Pisac Alan Dojčman u svom delu "Drugi dolazak Stiva Džobsa" naveo je da je Džobs takođe bio u vezi sa Džoan Baez, koja je bila starija od njega a sa kojom je, prema navodima njegove prijateljice sa Univerziteta Rid, Elizabet Holms, Džobs bio samo jer je bila ljubavnica Boba Dilana. 

O njegovom životu napisana je još jedna knjiga "Ikona: Stiv Džobs" iza čijeg naslova stoje Džefri Jang i Vilijam Simon, a u kojoj se takođe pominje njegova veza sa Džoanom Baez koju je, navodno, oženio u tajnosti ali nije imao decu jer je ona u tom periodu imala 41. godinu. Džobs je pomenut i u njenim memoarima "And a Voice To Sing With", 1987. godine. 

O njegovom privatnom životu poznato je i da je bio veliki obožavalac kultnih Bitlsa ali i klasične muzike, kao i da je bio pasketerijanac što znači da nije jeo nikakvo meso sem ribe. Sem po svom vanvremenskom uspehu, Džobs je bio upečatljiv i po načinu odevanja koji se ogledao u crnim rolkama i farmericama jer, kako je i sam govorio, nije želeo da troši vreme razmišljajući šta će da obuče. 

Svojoj deci nije dozvoljavao da koriste tehnologiju

Iako se čitav njegov život svodio na tehnologiju istu nije dozvoljavao svojoj deci da koriste kod kuće. 

U galeriji pogledajte fotografije Stiva Džobsa:

- Oni ih gotovo nikada ne koriste. Više volimo da sedimo za trpezarijskim stolom i raspravljamo o istoriji ili pričamo o pročitanim knjigama - kazao je Džobs novinaru medijske kuće The New York Times, Niku Biltonu, nakon što ga je pitao da li njegova deca vole Apple proizvode. 

Borba sa rakom pankreasa

Nakon što je, 2003. godine, Džobs otišao lekaru zbog kamena u bubregu saopštili su mu da vide "senku" na njegovom pankreasu. Rezultati analize potvrdili su da ima tumor neuroendokrinog ostrva, redak oblik raka pankreasa. Iako je ovaj oblik raka pankreasa operabilan, Džobs je operaciju odbio uprkos apelima lekara. 

- Nisam želeo da se moje telo otvori. Nisam želeo da budem narušen na taj način - priznao je Džobs kasnije koji se prvih devet meseci nakon saznanja da boluje od raka lečio veganskom ishranom, akupunkturom, biljem, čišćenjem creva i drugim metodama koje je pronašao na internetu. U jednom trenutku, navodno, obratio se vidovnjaku.

Međutim, ništa od alternativnih metoda nije mu pomoglo i rak se rapidno proširio, pa je Džobs na kraju ipak pristao na operaciju. Godine 2004. napisao je mejl svim svojim radnicima i saopštio im vesti o njegovom zdravstvenom stanju. 

- Imam neke lične vesti koje moram da podelim sa vama i želeo sam da ih čujete direktno od mene. Imao sam veoma redak oblik karcinoma pankreasa koji se zove neuroendokrini tumor ćelija ostrvaca, koji predstavlja oko 1 odsto ukupnih slučajeva raka pankreasa dijagnostikovanih svake godine, i može se izlečiti hirurškim uklanjanjem ako se dijagnostikuje na vreme (moj je bio) - bilo je navedeno u mejlu.

Godine 2009. sudeći po naglom gubitku kilaže svima je bilo jasno da je bolest uzela maha zbog čega se Džobs povukao sa liderske pozicije. Te iste godine otkriveno je i da je i da je imao transplataciju jetre. 

U galeriji pogledajte kako se svet oprostio od Stiva Džobsa:

- Imao je jedinu vrstu raka pankreasa koji se mogao lečiti i izlečiti. On je u suštini izvršio samoubistvo - istaklo je nekoliko stručnjaka od kojih je svaki potvrdio da je blagovremeno lečenje ključ ozdravljenja.

Ipak, Džobs se uvek oslanjao na svoj instinkt umesto na savete lekara ali, nažalost, ni silni milioni nisu uspeli da mu spasu život. 

Poslednji dani

U nedeljama koje su prethodile njegovoj smrti 2011, Džobs se svim silama trudio da sa svojom decom podeli dublje razumevanje života zbog čega je u saradnji sa Valterom Isakskonom stvori biografiju kroz koju će njegova deca jednoga dana moći da razumeju izbore koje je napravio.

Preminuo je 5. oktobra okruženm porodicom u u svom domu u Palo Altu u Kaliforniji, a kao zvaničan uzrok smrti naveden je respiratorni zastoj povezan sa tumorom pankreasa.

Bonus video: Apple Watch Series 9