Da li ste svesni šta se dešava ako na nekom sajtu ne prihvatite "kolačiće"? Iznenadićete se

Kad vam sledeći put zasmeta prozor s obaveštenjem o kolačićima dok čitate članak, upoređujete cene ili kupujete cipele, možda ćete ga impulsivno zatvoriti. Naizgled ste upravo preskočili dosadnu digitalnu birokratiju – ali web stranice tačno znaju kad ih ignorišete. I ponekad vas zbog toga – tiho – kažnjavaju, piše City Magazine.

Kolačići nisu zlonamerni virusi, već male fajlove s podacima koje web stranice čuvaju u vašem pretraživaču. Njihova svrha? Pratiti vaše navike, zapamtiti vaše preferencije i prilagoditi sadržaj – sve kako bi vam sledeći poseta bila brža i prijatnija. Postoje dve osnovne vrste:

Kolačići prve strane deluju poput tihih pomoćnika – pamte jezik stranice, vašu lokaciju, stavke u korpi. Bez njih, morali biste svaki put iznova da unosite svoje korisničko ime, npr. prilikom prijave na internet bankarstvo.

Kolačići trećih strana dolaze s oglašivačkih mreža, društvenih medija i analitičkih platformi. Oni vas prate kroz više stranica, beležeći šta čitate, šta kupujete i kada pretražujete kafu u ponoć. Da, znaju i za to.

Šta se dešava ako kolačiće ne prihvatite – ali ih ni ne odbijete?

Naizgled pametan potez – jednostavno ne kliknuti ništa. Ali web stranice to neće tek tako zanemariti. Ignorisanje može da ima neželjene posledice:

• Neće sve funkcionisati – neka podešavanja (poput dovršavanja kupovine ili gledanja videa) mogu biti onemogućena.
• Pristup može da vam bude blokiran – određene stranice neće vas pustiti dalje dok se ne izjasnite.
• Videćete irelevantne oglase – poput reklama za dečju opremu usred vaše faze "vina i putovanja".

I još nešto: ignorisanje nije isto što i zaštita privatnosti. Vaši podaci često nastavljaju da se prikupljaju – barem delimično – dok ne kliknete "Odbij".

Da li je sigurno prihvatiti sve kolačiće?

Tehnički gledano – da. Kolačići nisu štetni softver. Ne mogu da oštete vaš uređaj. Ali sigurnost ima više lica. Neki kolačići mogu da sačuvaju lične podatke poput e-mail adrese, korisničkih imena ili lozinki. Ako ste spojeni na javnu Wi-Fi mrežu (npr. na aerodromu), to postaje potencijalni rizik.

Štaviše, sve je više lažnih web stranica koje izgledaju potpuno legitimno. Sajber kriminalci koriste AI kako bi vas uverili da kliknete na "Prihvati sve" – i tako nesvesno izručite osetljive podatke. Zlatno pravilo: prihvatajte kolačiće samo na stranicama kojima verujete – one koje imaju https i bezbednosnu ikonu katanca u adresnoj traci.

Kada bi trebalo da odbijete kolačiće?

• Ako stranica nema "https" – vaša poseta nije zaštićena. Podaci putuju poput razglednice bez koverte.
• Ako uslovi korišćenja spominju deljenje podataka s trećim stranama – to često znači "prodajemo vaše podatke oglašivačima".
• Ako stranica izgleda sumnjivo, a skočni prozor agresivno traži da "PRIHVATITE SVE" – kliknite "Odbij", ili još bolje – kliknite "Nazad".

Treba li redovno brisati kolačiće?

Apsolutno. Kao što povremeno brišete istoriju pretraživanja, i brisanje kolačića ima smisla. Prednosti:

• Štiti vašu privatnost
• Pomaže web stranicama da rade brže i ispravnije
• Povećava bezbednost, naročito ako koristite javne računare
• To je poput male digitalne detoksikacije. Vaš pretraživač će raditi čistije, a vaši podaci biće barem malo sigurniji.

Ignorisanje kolačića nije neutralna radnja. Može negativno da utiče na vaše korisničko iskustvo, uspori stranice, izloži vaše podatke – ili da vas označi kao sumnjivog posetioca. Zato sledeći put odvojte tri sekunde više. Pročitajte šta stranica traži, birajte pametno i tražite privatnost – jer u digitalnom svetu, gde se sve meri i čuva, vaša jedina stvarna odbrana je klik sa svešću. I da – čak i kolačić koji ignorišete zna da ste ga videli.

(Kurir.rs/ City Magazine/ Večernji.hr)