Da li je kraj otvorenog koda u AI svetu: Zakerberg potpuno menja strategiju
Najnoviji memo Marka Zakerberga o superinteligenciji veštačke inteligencije označava značajnu promenu u njegovom javnom stavu o otvorenosti. Prošle godine, izvršni direktor Mete je bio glasni zagovornik otvorenog koda, tvrdeći da to razvoj AI čini bezbednijim i demokratičnijim. Danas, međutim, zvuči mnogo promišljenije, naglašavajući “bezbednosne zabrinutosti” i potrebu da se “rigorozno” odlučuje koje AI modele treba deliti javno.
Ova promena signalizira evoluciju strategije Mete dok njene AI ambicije rapidno rastu. Kako modeli postaju veći i kompleksniji, Zakerberg priznaje da deljenje svega može nenamerno dati konkurentsku prednost rivalima. Sada ostaje pitanje da li će ovaj novi oprezni pristup promeniti identitet Mete kao transparentnog pionira AI.
Zbunjujuća vizija ‘superinteligencije’
Zakerbergov memo odiše optimizmom o potencijalu AI da “pomogne čovečanstvu da ubrza napredak” i uvede novu eru ličnog osnaživanja. Ipak, uprkos uzvišenom tonu, on ne nudi konkretno objašnjenje šta “superinteligencija” zapravo znači niti kako Meta planira da je izgradi. Umesto toga, poruka više liči na vizionarski manifest nego na detaljan plan.
Ova nejasnoća ostavlja prostora za interpretacije i skepticizam. Dok Zakerberg upoređuje Metinu viziju sa konkurentima koji veruju da će AI automatizovati sav posao i ostaviti ljude zavisnim od njegovog outputa, ne pojašnjava kako će Meta izbeći ovaj scenario niti zašto bi korisnici trebalo da veruju kompaniji kao odgovornom vodiču za ovu transformativnu tehnologiju.
Lov na talente i ogromna ulaganja
Iza kulisa, Meta koristi sve resurse. Investicija od 14,8 milijardi dolara u Scale AI dovela je osnivača Alexandera Wanga kao glavnog AI oficira, koji vodi napore na superinteligenciji. Meta takođe agresivno zapošljava vrhunske AI istraživače, uključujući poznata imena iz OpenAI i Apple-a, sa platnim paketima koji navodno dostižu osam i devet cifara.
Ovaj ogroman priliv resursa i talenata dolazi usred sve veće frustracije zbog kašnjenja i problema sa Metinim modelom Llama 4. Ovi unutrašnji problemi mogu delimično objasniti Zakerbergovu promenu ka opreznijem, manje otvorenom pristupu razvoju AI, dok se kompanija priprema za intenzivnu, visokorizičnu trku za dominaciju budućnošću veštačke inteligencije.
Strateški zaokret sa mobilnih platformi
Zakerbergova vizija seže dalje od AI modela, ka širem preobražaju računarskih tehnologija. On predviđa budućnost u kojoj će “lični uređaji poput naočara” postati glavni način interakcije sa tehnologijom, što jasno pokazuje kladjenje Mete na hardver proširene realnosti kao sledeću granicu.
Ovaj potez se takođe uklapa u Metine napore da smanji zavisnost od mobilnih platformi poput Apple-ovog iOS-a, koje nameću strogu kontrolu nad prodavnicama aplikacija. Oslanjanjem na AI-pokretanu superinteligenciju u nosivim uređajima, Meta ima za cilj da preoblikuje digitalni pejzaž po sopstvenim pravilima, smela opklada sa ogromnim implikacijama za tehnološki ekosistem.
Šta sledeće za AI budućnost Mete?
Iako Zakerberg insistira da će Meta nastaviti da objavljuje neke AI projekte kao otvoreni kod, njegove poslednje izjave jasno pokazuju da neće sve biti deljeno javno. Ova ravnoteža između otvorenosti i opreza naglašava tenziju u srcu brzog razvoja AI tehnologije.
Kako Meta korača ovom delikatnom stazom, industrijski posmatrači će pažljivo pratiti da li kompanija može ispuniti svoja obećanja o superinteligenciji bez gubitka transparentnosti i bezbednosti. Ulog je ogroman, a način na koji Meta upravlja ovim ključnim trenutkom može zauvek promeniti budućnost veštačke inteligencije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
