Deca zavisna od mreža, a odrasli besni: Ko je u pravu?
Za nemačku omladinu, društvene mreže nisu dodatak životu, već njegov sastavni deo. Čak 68 odsto tinejdžera tvrdi da ne može ni da zamisli svet bez digitalnih platformi kao što su TikTok i Instagram. To je mesto gde se formiraju identiteti, održavaju prijateljstva i konzumira svakodnevna stvarnost.
S druge strane, gotovo polovina odraslih bi bez oklevanja živela u svetu bez ijedne mreže. Za njih su one izvor buke, zavisnosti i društvene površnosti. U digitalnom haosu ne vide slobodu, već gubitak kontrole nad vremenom, pažnjom i psihičkim mirom.
Svi su prisutni, ali ne iz istih razloga
Iako mladi i stariji masovno koriste društvene mreže, motivi su im potpuno različiti. Preko 96 odsto mladih i 90 odsto odraslih priznaje da svakodnevno koristi platforme. Većina provodi više od sat vremena dnevno online, dok se vikendom vreme provedeno na mrežama dodatno produžava.
Za mlađe korisnike, mreže su prostor zabave, izražavanja i informisanja. Kod starijih, prisutna je kombinacija navike, društvenog pritiska i osećaja da su "u toku". Suštinska razlika leži u načinu na koji svaka grupa percipira te mreže. Jedni ih žive, drugi ih tolerišu.
Zdravstveni alarm postaje glasniji
Zabrinutost zbog uticaja mreža na mentalno zdravlje sve više raste. Više od 77 odsto odraslih i 61 odsto mladih veruje da društvene mreže negativno utiču na psihološko stanje dece i adolescenata. Problemi poput anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja sve češće se povezuju sa digitalnim okruženjem.
Osim mentalnog zdravlja, brine i fizička pasivnost. Ekrani su zamenili fizičku aktivnost, a kratki video sadržaji urušavaju sposobnost koncentracije. Sve ukazuje na to da društvo mora hitno da redefiniše odnos prema digitalnim alatima koji su preuzeli svakodnevicu.
Pravila izazivaju podele
Debata o pravilima korišćenja društvenih mreža nikada nije bila oštrija. Čak 85 odsto odraslih podržava uvođenje minimalne starosne granice od 16 godina za otvaranje naloga. Smatraju da deca pre tog uzrasta nisu dovoljno psihološki zrela da se nose sa pritiskom digitalnog sveta.
Mladi, očekivano, nemaju jedinstven stav. Gotovo polovina njih podržava ovu ideju, dok 42 odsto smatra da bi to bilo nepotrebno ograničenje. Isti raskol primećuje se i kada je reč o korišćenju mobilnih telefona u školama. Većina podržava potpunu zabranu u osnovnim školama, dok su stavovi o srednjim školama znatno podeljeniji.
Generacijski sudar se produbljuje
Istraživanje IFO instituta, koje je obuhvatilo skoro 3.000 odraslih i više od 1.000 mladih uzrasta od 14 do 17 godina, otkriva duboku generacijsku pukotinu. Mladi u mrežama vide prostor slobode, povezivanja i kreativnosti. Odrasli u njima sve češće vide pretnju.
U osnovi ovog sukoba ne leže samo različite navike, već i suprotni pogledi na svet. Digitalno okruženje za jedne je normalno stanje, dok je za druge izvor nesigurnosti i zabrinutosti. Ključno pitanje ostaje isto. Da li ćemo pronaći ravnotežu između koristi i posledica koje društvene mreže nose? Ili ćemo ostati zarobljeni u svetu u kojem je povezanost postala najveći izvor otuđenja?
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
