Crtani iz pakla koji uopšte ne izgleda tako: Deluje bajkovito ali ne puštajte ga deci!

Ako biste pitali roditelje koji crtani film im najviše ide na živce, jedno ime bi se iznova pojavljivalo – Kalua. Iako je zamišljen kao edukativan i nežan sadržaj za najmlađe, ovaj crtani je godinama predmet rasprava, kritika, pa čak i otvorene netrpeljivosti roditelja, pedagoga i psihologa. Razlog nije samo dosadna radnja, već poruke koje, prema mišljenju mnogih, mogu imati negativan uticaj na ponašanje dece.

Mnogi roditelji primećuju da deca nakon gledanja ovog crtanog počinju da imitiraju Kaluu tako što se češće žale, lakše odustaju, zahtevaju pažnju i teže prihvataju „ne“ kao odgovor. Iako crtani formalno promoviše razgovor i razumevanje emocija, kritičari ističu da zapravo šalje poruku da je svaka frustracija razlog za dramu, a ne prilika za učenje samokontrole.

Dodatni problem je tempo i struktura epizoda. Radnja je spora, konflikti su banalni, a rešenja često dolaze bez ikakvog stvarnog truda glavnog lika. Umesto da dete nauči kako da se nosi sa problemima, crtani često pokazuje svet u kome se sve rešava samo od sebe, uz malo plakanja i mnogo roditeljskog popuštanja.

Najkontroverznija scena

Jedna od scena koja se najčešće pominje među roditeljima jeste epizoda u kojoj Kalua želi igračku u prodavnici i ne dobija je odmah. Umesto da situacija posluži kao lekcija o strpljenju ili prihvatanju odbijanja, scena se pretvara u dugačko kukanje, povremeno plakanje i pasivno agresivno ponašanje.

Kalua se duri, govori kako mu je „nepravedno“, a roditelji umesto jasnog objašnjenja zašto ne može da dobije igračku, pokušavaju da ga razumeju, umiruju i praktično opravdavaju njegovo ponašanje. Poruka koja ostaje detetu-gledaocu nije da se frustracija prevazilazi, već da se dovoljno dugim nezadovoljstvom može iznuditi pažnja i popuštanje.

Crtani šalje lošu poruku

Još jedna posebno problematična scena odvija se kada Kalua odbija da podeli svoje igračke sa drugom decom. Umesto da se naglasi važnost deljenja i empatije, crtani prikazuje situaciju u kojoj se cela okolina prilagođava njegovoj volji. Druga deca čekaju, odrasli objašnjavaju da „Kalua još nije spreman“, a on sam ne pokazuje stvarnu promenu u ponašanju.

Epizoda se završava bez jasne poruke o tome zašto je deljenje važno, ostavljajući utisak da je sasvim u redu biti sebičan dok god se pozoveš na sopstvena osećanja.

I psiholozi kritikovali crtani

Posebno iritantna za roditelje je scena u kojoj Kalua ne želi da ide na spavanje. Umesto rutine, doslednosti i granica, gledamo dugu epizodu u kojoj on izmišlja razloge, negoduje, žali se da nije umoran, a roditelji ga strpljivo slušaju, pregovaraju i odlažu odlazak u krevet. Na kraju, odlazak na spavanje se dešava tek kada Kalua sam odluči da mu je dosta. Takav prikaz šalje poruku da dete ima potpunu kontrolu nad pravilima, dok odrasli postoje samo kao emotivna podrška, a ne kao autoritet.

Psiholozi koji su se bavili analizom dečijeg programa često navode da deca u uzrastu u kome gledaju „Kalua“ tek uče razliku između želje i potrebe, kao i granice prihvatljivog ponašanja. Kada crtani uporno prikazuje dete koje ne snosi posledice za loše ponašanje, postoji rizik da mali gledaoci to dožive kao normalan obrazac.

Zbog svega toga, mnogi roditelji danas svesno izbegavaju ovaj crtani, birajući sadržaje koji promovišu saradnju, odgovornost, radoznalost i zdrave granice. „Kalua“ je tako, paradoksalno, postao poznat ne po onome što decu uči, već po onome što roditelje tera da ugase televizor.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Napravio je uređaj koji je zadivio svet