"Haker je ukrao sve moje mračne tajne i objavio ih celom svetu" Skandal kakav Evropa ne pamti

Kada je Meri-Tuuli Auer otvorila email koji je završio u njenom „spam“ folderu, odmah je znala da se ne radi o običnoj prevari. Poruka je sadržala njeno puno ime i finski matični broj - ključni lični podatak koji se koristi za bankarstvo i pristup državnim službama. Pošiljalac je tvrdio da je hakovao bazu podataka psihoterapijske kompanije Vastaamo i zahtevao 200 evra u bitkoinima, uz pretnju da će cena porasti, a njeni podaci biti javno objavljeni ako ne plati.

Nacionalni skandal i neviđena zloupotreba podataka

Auer nije bila jedina žrtva. U oktobru 2020. godine čak 33.000 pacijenata kompanije Vastaamo našlo se na meti hakera. Njihove terapijske beleške - koje su uključivale ispovesti o pokušajima samoubistva, porodičnom nasilju, aferama i zlostavljanju dece završile su na mračnom delu interneta. U zemlji od 5,6 miliona stanovnika, gotovo svako je poznavao nekoga ko je bio pogođen ovim curenjem podataka.

Skandal je potresao Finsku i prerastao u najveći kriminalni slučaj u istoriji zemlje. Iako su vlasti brzo reagovale, šteta je već bila učinjena - baza podataka je već bila dostupna nepoznatom broju ljudi širom sveta. Godinama kasnije, ti zapisi i dalje kruže internetom, dodatno viktimizujući žrtve.

Ko je čovek iza jednog od najvećih sajber-zločina u Finskoj

Posle dve godine intenzivne istrage, finska policija je u oktobru 2022. kao glavnog osumnjičenog identifikovala Juliusa Kivimakija, poznatog finskog sajber-kriminalca sa dugom istorijom hakerskih napada. Iako je u trenutku zločina bio relativno mlad, Kivimaki je već bio poznat evropskim bezbednosnim službama zbog ranijih dela, uključujući provale u servere, krađu podataka i onlajn uznemiravanje.

Istraga je pokazala da je napad na Vastaamo bio tehnički sofisticiran, ali i izuzetno okrutan u svojoj nameri. Umesto da podatke koristi samo za finansijsku dobit, počinilac je svesno ciljao najranjivije - pacijente na psihoterapiji - koristeći strah, sram i stigmu kao oružje. Objavljivanje terapijskih beleški na „dark webu“ u malim dnevnim količinama bilo je osmišljeno kako bi se pojačao pritisak, kako na kompaniju, tako i na same žrtve.

Kivimaki je uhapšen u Francuskoj početkom 2023. godine i izručen Finskoj, gde mu je suđeno u slučaju bez presedana. Zbog ogromnog broja oštećenih - više od 21.000 ljudi prijavilo se kao tužioci - suđenje je prenošeno u javnim prostorima, poput bioskopa. Sud ga je osudio na šest godina i sedam meseci zatvora, iako on i dalje negira odgovornost.

Za mnoge žrtve, presuda je predstavljala simboličnu pobedu, ali i gorak podsetnik da digitalni zločini mogu imati duboke, dugotrajne psihološke posledice. Slučaj je otvorio ozbiljna pitanja o odgovornosti tehnoloških i zdravstvenih kompanija, ali i o tome koliko je pojedinac zaista zaštićen u digitalnom dobu.

Od traume do otpornosti

Za Auer, suočavanje sa strahom značilo je i javno istupanje. Otvoreno je govorila o tome šta joj se dogodilo, podelila svoju priču sa porodicom i prijateljima, i na kraju napisala knjigu o celom iskustvu. Time je, kako kaže, povratila kontrolu nad sopstvenim narativom.

Iako je svesna da će njene tajne zauvek postojati negde na internetu, Auer je naučila da živi sa tim saznanjem. Umesto da je definiše kao žrtvu, ovaj događaj joj je pokazao sopstvenu snagu i otpornost - i koliko je važno da se o zaštiti ličnih i zdravstvenih podataka govori otvoreno i ozbiljno, prenosi BBC.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Zaspala je za volanom, a onda se desio obrt