Svi smo ga imali, ali onda se desilo nešto neobično: Šta je bilo sa čuvenim MySpace-om?

Osnovan 2003. godine od strane Toma Andersona i Krisa DeVolfea, MySpace je brzo izrastao u najpopularniju društvenu mrežu na svetu, čak je krajem decenije imao preko 115 miliona jedinstvenih posetilaca mesečno. Tada je delovao kao digitalni grad u kojem su ljudi uživali satima, kreirali svoje kutke interneta i otkrivali nove bendove i prijatelje.

Jedan od ključnih problema bio je tehnički. MySpace je bio izgrađen na starijim tehnologijama koje su ga ograničavale u rastu i prilagođavanju rastućem broju korisnika. Stranice su često bile spore, pretrpane i teško su se prilagođavale mobilnom internetu, što je početkom 2010-ih, kada su pametni telefoni postajali dominantni način pristupa internetu, postalo fatalno.

U isto vreme, konkurencija se pojavljivala i razvijala. Facebook, koji je startovao kao mreža za studente, ponudio je čistu, jednostavnu i uniformnu interakciju bez pretrpanih profila i beskonačnih HTML podešavanja, a kada je 2006. otvorio pristup svima, gotovo preko noći je počeo da otima korisnike sa MySpace-a.

Milioni muzičkih zapisa neobjašnjivo nestali

MySpace je tada pokušao da odgovori uvodeći redizajne, nove alate, čak i prelazak na fokus na muziku i zabavu nakon što su ga 2011. kupili Specific Media i Džastin Timberlejk, ali vreme je već učinilo svoje. U pokušaju da se redefiniše, MySpace je izgubio srž svog identiteta kao društvene mreže i nije uspeo da povrati masovnu publiku.

Onda je usledio još jedan težak udarac u vidu gubitka podataka. Između 2013. i 2019. došlo je do nekoliko velikih incidenata u kojima su korisničke poruke, blogovi, pa čak i milioni muzičkih zapisa neobjašnjivo nestali. Izgubljeni su dragoceni delovi digitalnih sećanja mnogih ljudi i MySpace nije uspeo da ih povrati, što je dodatno obeshrabrilo one koji su još ostali aktivni.

Danas funkcioniše u formi arhiva

Danas MySpace tehnički i dalje postoji, ali nekadašnja mreža koja je definisala rane društvene interakcije na internetu više je senka svoje stare slave. Sajt je uglavnom funkcioniše kao arhiv, mnoge ključne funkcije su deaktivirane, a većina sadržaja pre 2015. više nije dostupna. Zvanični broj posetilaca je pao na nekoliko miliona, daleko od stotina miliona korisnika koje je MySpace imao na vrhuncu.

Ironija cele priče leži u tome što je MySpace upravo tada kada je trebalo da se transformiše i evoluira, u vreme prelaza sa desktop interneta na mobilni i pametne aplikacije, ostao zarobljen u prošlim idejama. Umesto da prihvati jednostavnost, fokus na mobilnu pristupačnost i moderni užitak korišćenja, zadržao je težak, reklamama zasićen interfejs i izgubio šansu da ostane relevantan.

Mnogima poslužio kao inspiracija

Ipak, njegovo nasleđe je veliko imajući u vidu da je MySpace bio prva globalna društvena mreža koja je omogućila ljudima da se povežu, izraze kreativnost i grade zajednice pre nego što je to postalo mainstream. Neke od ideja koje su tada postavljene u vidu profila, društvene veze, deljenje sadržaja itd, i danas su osnova današnjih mreža.

U vreme kada se nostalgija za „starim internetom“ ponovo vraća (čak postoje i nove platforme inspirisane MySpace stilom), priča o MySpace-u ostaje važna lekcija u digitalnoj istoriji i uči nas da nije dovoljno biti prvi, već je potrebno ostati relevantan u svetu koji se menja brže nego što bilo ko može da predvidi.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

Kineski osnovci zapanjili planetu