Devojčicu godinama držao u zatočeništvu, jedan trag na zidu odao predatora: Priča sa dark weba ledi krv
Uprkos naporima, zlostavljač je pažljivo skrivao tragove, uklanjajući ili menjajući sve što bi moglo otkriti identitet ili lokaciju deteta. Činilo se da je slučaj bez rešenja, sve dok istražitelji nisu shvatili da se ključni trag krije pred njihovim očima.
Detalji: igračke i posteljina
Skvajer radi za američku Službu za istrage unutrašnje bezbednosti u elitnoj jedinici koja pokušava da identifikuje decu sa snimaka zlostavljanja. Njegov rad, kao i rad timova iz više zemalja, godinama je praćen u dokumentarnom projektu koji prikazuje kako se ovakvi slučajevi često rešavaju ne zahvaljujući naprednoj tehnologiji, već pažljivim uočavanjem sitnih detalja.
Slučaj Lusi bio je jedan od prvih na kojima je radio i ostavio je snažan lični utisak na njega, jer je devojčica bila približno istih godina kao i njegova ćerka. Fotografije zlostavljanja stalno su se pojavljivale na internetu, a istražitelji su iz utičnica i električnih instalacija zaključili da se devojčica nalazi u Severnoj Americi, ali to nije bilo dovoljno da je lociraju.
Tim je zatražio pomoć tada dominantne društvene mreže Facebook, nadajući se da bi pretraga porodičnih fotografija uz tehnologiju prepoznavanja lica mogla pomoći. Kompanija je odgovorila da nema odgovarajuće alate za takvu vrstu pomoći. Istražitelji su zato počeli detaljno da analiziraju sve što su mogli da vide u Lusinoj sobi, od posteljine i odeće do plišanih igračaka.
Sofa kao trag
Prvi pomak dogodio se kada su otkrili da je sofa sa fotografija prodavana samo u određenom regionu, a ne širom zemlje. Ipak, to je i dalje značilo desetine hiljada potencijalnih adresa i veoma težak zadatak za istražitelje.
Prelomni trenutak došao je kada su shvatili da bi običan zid od cigle mogao otkriti lokaciju. Skvajer je kontaktirao udruženje proizvođača cigle, a fotografija je prosleđena stručnjacima širom zemlje. Jedan od njih, dugogodišnji prodavac cigle Džon Harp, prepoznao je tačan tip cigle nazvan „Flaming Alamo“, koji se proizvodio samo u određenom periodu i regionu.
Iako stari prodajni zapisi nisu bili digitalizovani, Harp je otkrio ključnu činjenicu da se teške cigle obično ne transportuju daleko. To je omogućilo timu da suzi potragu na manju geografsku oblast i uporedi je sa listom kupaca sporne sofe.
70 godina zatvora
Istražitelji su zatim pronašli fotografiju Lusi na društvenim mrežama sa odraslom osobom za koju se sumnjalo da joj je bliska. Daljim proverama utvrdili su adresu i povezane osobe, a potom i da u domaćinstvu živi majčin partner, ranije osuđivan za seksualne zločine.
U roku od nekoliko sati agenti su uhapsili počinioca koji je zlostavljao Lusi šest godina. Kasnije je osuđen na više od 70 godina zatvora, a devojčica je konačno spasena.
Slučaj je snažno uticao na Skvajera, koji se godinama borio sa psihičkim posledicama rada na ovakvim zločinima. Priznao je da je pritisak doveo do problema sa mentalnim zdravljem, raspada braka i suicidalnih misli, sve dok uz pomoć kolega nije potražio stručnu pomoć.
Godinama kasnije, Skvajer je upoznao Lusi, sada odraslu ženu. Ona mu je rekla da je tokom zlostavljanja molila da pomoć stigne i da veruje da je njeno spasavanje bilo "uslišena molitva". Istražitelj je istakao da je ponosan što je deo tima koji spašava decu, uprkos teškim posledicama koje takav posao ostavlja na one koji ga rade.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
