Sve o potencijalno novoj stavki na računima: Kako bismo plaćali i koliko?

U prethodnim nedeljama strani mediji su se intenzivno bavili potencijalnom promenom u načinu plaćanja za ChatGPT, o čemu je pisao i naš portal.

Takve informacije su prvenstveno preneli tehnološki portali kao što je Business Insider i pokrenule su široku diskusiju među korisnicima, a kao glavni razlog za ove promene navode se sve veći troškovi poslovanja i operativni pritisak na OpenAI da ostvari stabilnu poslovnu strategiju. Izveštaji navode da kompanija već razmatra kako restrukturirati svoje planove pretplate jer neograničeno korišćenje AI modela po aktuelnim cenama više nema smisla sa stanovišta održivosti i profitabilnosti.

U fokusu je ideja gde se inteligencija posmatra kao komunalna usluga, što znači da bi korisnici plaćali prema obimu korišćenja, a ne fiksnu mesečnu sumu, jer operativni troškovi modela poput GPT‑a rastu iz dana u dan. U komentarima i na forumima korisnika, posebno na Redditu, ta mogućnost prelaska na plaćanje zasnovano na potrošnji izazvala je burne reakcije. Mnogi ističu da bi takav model mogao značiti kraj tzv. neograničenih pretplata, odnosno da bi ograničenja na dnevnu ili mesečnu upotrebu postala norma, što bi korisnicima otežalo predvidljivo planiranje troškova.

Kako bismo plaćali mi u Srbiji?

Ako bi se model plaćanja po potrošnji za ChatGPT uveo u Srbiji, mogao bi da funkcioniše slično kao što se naplaćuju komunalne usluge poput Infostana, samo digitalno i za AI. Izgledalo bi otprilike tako što bi korisnik imao nalog sa kreditom koji dopunjava unapred. Svaki put kada postavi pitanje ili generiše tekst, sistem bi obračunavao koliko tokena ili resursa je potrošeno i odbijao odgovarajući iznos sa balansa. Na kraju meseca ili kada korisnik želi, mogao bi da dopuni račun ili poveća balans.

Na primer, mali upiti, kratki odgovori ili jednostavna pitanja bi koštali vrlo malo, gotovo zanemarljivo, dok bi duži, složeniji odgovori, ili generisanje slika i analiza, trošili više kredita. To bi značilo da plaćate samo ono što stvarno koristite, a ne fiksnu pretplatu, što je poznato korisnicima Infostana gde računi zavise od stvarne potrošnje vode ili komunalija. Takođe, mogla bi da postoji mala minimalna mesečna pretplata za osnovni pristup, dok se dodatni troškovi naplaćuju po korišćenju, što omogućava korisnicima predvidljivost i kontrolu troškova.

Povećan zahtev za strujom koji nekako mora da se pokrije

AI data centri troše ogromne količine energije, što utiče na potražnju i zahteva nadogradnju mreža. To znači da električne kompanije i regulatorna tela pokušavaju da odrede ko bi trebalo da snosi te troškove, odnosno da li će to biti sami tehnološki giganti, lokalne vlasti ili obični potrošači. Iako nije formalno uvedena stavka AI na računima, sve veći broj stručnjaka kaže da bi globalna potražnja za energijom zbog AI mogla indirektno uticati na rast ukupnih troškova energije.

Nezavisne komisije poput Little Hoover Commission iz Kalifornije upozoravaju da ako data centri nastave da se šire bez specifičnih pravila o tome ko plaća za infrastrukturu i napajanje, to može da dovede do većih tarifa za domaćinstva, upravo zato što je potrebno ulagati u nove kablove, transformatora i elektrane kako bi se pokrio povećan zahtev za strujom.

Za sada nema zvanične potvrde o modelu plaćanja

Na kraju, važno je naglasiti da OpenAI još nije zvanično potvrdio specifičan prelazak na model plaćanja po potrošnji za sve korisnike. Ono što je izrečeno predstavlja više strategijske naznake i izjave menadžmenta u kontekstu dugoročne održivosti i moguće poslovne evolucije.

Dok kompanija istražuje nove modele prihoda (uključujući i uvođenje reklama za deo korisnika), promene u strukturi pretplata ostaju tema o kojoj se i dalje diskutuje u javnosti i među analitičarima.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: