Internet mrtav, a sad se pojavilo i novo zlo: Stižu poruke koje Irance guraju ka haosu!

Poslednjih dana pojavljuju se informacije o koordinisanim digitalnim napadima koji su izvedeni gotovo istovremeno sa vojnim operacijama. Stručnjaci navode da su tokom raketnih udara slane poruke koje su izgledale kao obični SMS-ovi, ali su zapravo sadržale špijunski softver.

Paralelno sa tim, sve više se govori i o korišćenju veštačke inteligencije u digitalnim napadima. Analitičari upozoravaju da se AI sada koristi za pravljenje lažnih poruka, manipulaciju informacijama i širenje propagande koja može da utiče na javno mišljenje mnogo brže nego ranije. U takvim situacijama čak i mali napad može da napravi ogromnu štetu, jer je cilj često psihološki efekat, a ne samo tehnička šteta.

Istovremeno, unutar samog Irana situacija postaje još dramatičnija zbog gotovo potpunog nestanka interneta. Prema najnovijim informacijama, milioni ljudi već nedeljama imaju veoma ograničen pristup mreži, a u nekim trenucima internet praktično potpuno nestaje. To znači da ljudi ne mogu da komuniciraju sa porodicom, ne mogu da šalju fotografije ili snimke i gotovo nemaju način da saznaju šta se zapravo dešava u drugim delovima zemlje.

Sve teže se dolazi do informacija sa terena

Takva situacija stvara potpuno novu vrstu digitalne tišine. Za razliku od ranijih sukoba, gde su društvene mreže bile pune snimaka i fotografija, sada je mnogo teže doći do informacija sa terena. Upravo zbog toga stručnjaci kažu da je ovo jedan od prvih velikih ratova u kojem se istovremeno vodi i borba za kontrolu informacija jer ko kontroliše internet, praktično kontroliše i ono što svet vidi.

Napadi na digitalnu infrastrukturu postali su gotovo jednako važni kao i klasični vojni udari. Pored špijunskih poruka i hakovanja, meta su sve češće i bolnice, kompanije i različiti državni sistemi. Čak i kada takvi napadi ne naprave veliku materijalnu štetu, njihov cilj je da stvore osećaj nesigurnosti i pokažu da niko nije potpuno zaštićen. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da je ovo tek početak mnogo ozbiljnijih digitalnih sukoba koji bi mogli da uslede.

Poruke često dolaze u formi push notifikacija

S obzirom da maltene nema interneta, različite strane koje učestvuju u sukobu pokušavaju da dopru do iranskog stanovništva putem kompromitovanih aplikacija i platformi, a među njima su i popularne molitvene i društvene mreže koje koriste milioni Iraca. Kroz te kanale stižu poruke koje pozivaju građane da preispitaju lojalnost režimu, da se odvoje od nasilja ili čak da podrže pokrete koji su u konfliktu sa vlastima. Poruke, koje često dolaze u formi push notifikacija ili privremenih obaveštenja unutar aplikacija, nastoje da psihološki oslabe moral i stvore osećaj nesigurnosti među običnim ljudima, ali i u samoj vojsci.

Istovremeno, Iranske vlasti intenzivno kontrolišu sve digitalne kanale, uvodeći blokade i filtere na društvene mreže i komunikacione platforme. Internet blackout koji je u toku ograničava pristup globalnim mrežama, a poruke koje dolaze spolja često su filtrirane ili potpuno blokirane. U praksi to znači da je većina stanovništva relativno izolovana od spoljnog uticaja, a režim aktivno prikazuje alternativne narative kroz državne medije, predstavljajući spoljnu komunikaciju kao neprijateljsku manipulaciju.

Većina Iranaca vidi samo sadržaj koji kontroliše država

Oni koji uspeju da zaobiđu blokade koristeći VPN-ove, proxy servise ili starije piratske mreže ponekad dobijaju poruke koje ih motivišu da preispitaju situaciju u zemlji ili da se priključe protestima, ali to je mala, selektivna grupa.

Većina stanovništva vidi samo sadržaj koji kontroliše država, što znači da informacije spolja ne dopiru široko. Sajber napadi, kompromitovane aplikacije i digitalne poruke sada su sastavni deo rata, jer cilj nije samo vojna dominacija nego i kontrola nad percepcijom i psihološko oblikovanje stanovništva.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Bonus video: