Ekskluzivno za Kurir! Bivši tužilac i lovac na kripto kriminalce o svetu finansija u AI eri

Amit Levin je pravni stručnjak iz Izraela koji je svoju karijeru započeo u okviru Ministarstva pravde Izraela, gde je radio kao državni tužilac. Tokom tog perioda bio je uključen u složene krivične predmete sa posebnim fokusom na finansijski kriminal, prevarne šeme i regulaciju u oblasti ekonomskog prava.

Danas je Amit Levin ispred kompanije Xchainge, koja razvija rešenja u oblasti blockchain analitike, praćenja tokova digitalnih sredstava i finansijske transparentnosti. Kompanija ima za cilj da poveže regulatorne zahteve sa brzim razvojem kripto industrije, stvarajući most između tradicionalnog pravnog sistema i novih finansijskih tehnologija.

Kroz svoj rad, Levin nastoji da približi regulatorne institucije i digitalne finansijske sisteme, omogućavajući bolje razumevanje i kontrolu tokova kriptovaluta u globalnoj ekonomiji.

Sa njim smo razgovarali na marginama Montenegro Future Festivala u Baru.

Svoju karijeru ste započeli kao tužilac u Ministarstvu pravde Izraela. Kako je taj način razmišljanja uticao na vaš kasniji rad i razvoj kompanije Xchainge?

- Vau. To je odlično pitanje. Mislim da kada ste tužilac, vaša tačka gledišta su samo "loši momci". Vidite samo loše ljude. Na primer, nisam počeo sa pranjem novca ili finansiranjem. Počeo sam sa nasiljem i seksualnim deliktima. I onda se sećam sebe kao mladog tužioca. Išao sam u vrtić sa svojim detetom i video kako baka ili deka drže svog unuka ili unuku i igraju se s njima.

I u mojoj glavi sam pomislio: "U redu, šta će im uraditi?" Video sam samo lošu stranu ljudi jer sam bio tužilac, kriminalni tužilac. I to je uticalo na moj rad, ne samo na krivičnu stranu, već i na pranje novca i finansiranje terorizma. Na početku sam svakoga ko koristi kripto video kao kriminalca, jer "pokušavaju da operu novac".

Mnogi ljudi danas misle da ljudi koriste kripto zato što beže od sistema, banaka i države. Ali to nije istina. Imam nekoliko klijenata koji se sami regulišu. Oni se obraćaju poreskoj upravi, bankama i objašnjavaju: "Želim da platim porez.“ Da li ste ikada videli da neko u svetu ode u poresku upravu i kaže: "Zaboravili ste da naplatite moj porez, evo ga?" Vidite, smejete se, ali ja imam takve klijente.

Oni to rade. Jer poreske uprave ne znaju. To je ono što mi radimo. Pomažemo finansijskim institucijama i klijentima da se obrate organima i plate porez. To mi je potpuno promenilo način na koji vidim svet u odnosu na vreme kada sam bio tužilac.

Znači, sada ste negde na sredini, videli ste i drugu stranu.

- Nadam se da jesam.

Koja je najveća razlika između lova na finansijski kriminal i izgradnje kripto kompanije?

- Osnovni principi su isti. Kada pomažete klijentima da povuku ili legalizuju sredstva, radite "money trail“ - trag novca, isto kao u kriminalnim istragama.

Kada sam bio tužilac, cilj je bio da pronađem izvor novca i dokažem da dolazi iz kriminala. Danas radim isto, ali u suprotnom smeru - dokazujem da novac dolazi iz legitimnih izvora.

Na primer, određeni klijent je prodao nekretninu za oko 5 miliona dolara i prebacio sredstva preko kripta. Binance mu je blokirao račun jer nije imao dokaz o poreklu sredstava. Mi smo pribavili dokumentaciju i izjave prodavca i dokazali poreklo novca. Metod je isti - samo je cilj drugačiji.

Dakle, tehnički gledano, sve je legalan "in-out" proces?

- Da, u suštini da.

Tokom rada u Binance-u sigurno ste se susretali sa osetljivim slučajevima. Šta ste naučili i šta biste savetovali kripto osnivačima?

- Najvažnija stvar koju sam naučio jeste transparentnost. Na primer, imao sam slučaj korisnika koji je koristio tri različita entiteta – američki, argentinski i još jedan pasoš. I to je bilo komplikovano za VASP jer su ga videli kao tri različite osobe.

Da je na početku rekao da ima više državljanstava, sve bi bilo jednostavnije. Ja, na primer, imam dva državljanstva.

Ako ste transparentni - o izvoru sredstava, državljanstvu, IP lokacijama - sve je mnogo lakše. U suprotnom, to može da izazove crvene zastavice kod timova za usklađenost.. 

Ja, na primer, imam više državljanstava i to nije ništa neobično. Ako ste transparentni o poreklu sredstava i načinu korišćenja, sistem vas neće označiti kao rizik.

Radili ste realne kripto istrage. Da li je postojao slučaj koji je potpuno promenio Vaš pogled na industriju?

- Ne mogu izdvojiti jedan konkretan slučaj, ali tokom rada sam se susreo sa Lazarus grupom. Moram reći - sa tehničke strane, oni su izuzetno profesionalni. To je zastrašujuće, ali i fascinantno, impresivni su, iako rade loše stvari. Njihova brzina i način rada, posebno danas sa AI pokazuju koliko je ovaj prostor napredan. 

To je stalna igra mačke i miša. U tradicionalnim finansijama mačka je brža malo od miša. Ovde je mačka milion puta brža - i morate da je stignete.

U tradicionalnim finansijama razlika u brzini između kriminalca i sistema je mala. U kriptu je razlika ogromna - kriminalci se kreću neverovatno brzo i morate stalno da ih pratite.

Kako je nastala ideja za Xchainge?

- Ja dolazim iz regulatorne strane, a moj partner iz tehničke. Videli smo veliki jaz između znanja regulatora i realne aktivnosti u kriptu.

Naš cilj je da pomognemo finansijskim institucijama i poreskim vlastima da razumeju tokove kripto sredstava i identifikuju poreske obaveze. Imamo B2B i B2C proizvode - od analitike do pomoći klijentima da legalno povuku sredstva.

Dakle kombinujemo B2B i B2C pristup. Trudimo se da ih razumemo.

Šta vas razlikuje od drugih kripto platformi?

- Većina platformi radi samo "on-chain" analitiku - prate tokove između novčanika. Mi kombinuјemo "on-chain" i "off-chain" podatke. To znači da povezujemo blockchain transakcije sa stvarnim identitetima i dokumentima. To daje mnogo potpuniju sliku.

Koliko su bezbednosni izazovi veliki u kripto industriji?

- Kripto je mnogo slobodniji sistem, ali ta sloboda znači i manju zaštitu. U bankama postoji kontrola i više slojeva odobrenja.

U kriptu, ako neko ima vaš "seed", sredstva mogu nestati. Čak i obični incidenti, poput tehničara koji dođe u stan, mogu dovesti do krađe ako niste pažljivi. U kriptu ste vi sami odgovorni za svoju bezbednost.

Da li će kriptovalute postati mainstream sredstvo plaćanja?

- Već sada se koriste, posebno kroz kartice povezane sa kriptom. U zemljama sa slabijim valutama ljudi već koriste kripto kao primarno sredstvo i kao svakodnevnica. To će samo rasti, posebno sa stabilnim valutama (stablecoin-ovima).

Da li koristite veštačku inteligenciju u radu?

- Da. Koristimo AI za analizu blockchain aktivnosti u realnom vremenu. AI nam pomaže da identifikujemo sumnjive obrasce i pratimo tokove novca. Fokus nije na "sitnim ribama“, već na organizatorima prevara - onima koji stoje iza sistema.

Kako vidite budućnost Xchainge-a?

- Radimo na razvoju prediktivnih sistema, posebno u oblasti prediction market-a. Želimo da kombinujemo OSINT podatke i blockchain analitiku kako bismo prepoznali zloupotrebe i insajderske aktivnosti. To će biti veliki izazov u narednih pet godina.

Da li vidite Balkan kao relevantno tržište za kripto u razvoju fintech industrije u narednih pet godina, na primer?

- Da, dobro pitanje. Upravo sam se vratio iz Albanije. Putovao sam u Albaniju i napisao sam objavu na LinkedInu o tome. Tamo se sve radi u kešu. Gde god sam išao, tražili su gotovinu. Njihova valuta se zove lek. Neki primaju evre, neki kažu da primaju samo lek.

Pa sam morao da menjam u lek. U svakom slučaju, teško je za državu kada se sve odvija u kešu. Mnogo kriminala se dešava u gotovini jer se ne može pratiti.

Kada sam bio tužilac, govorio sam da bih pre voleo da moj kriminalac koristi kripto nego keš, pa čak i nego bankovne transfere, jer je kripto lakše pratiti nego novac koji ide iz jedne zemlje u drugu - Izrael, Srbija, Mađarska, SAD, Kina, bilo gde.

Dakle, Balkan može biti veoma dobra prilika za kripto, ali glavni problem je regulacija.

Ako vlade shvate da u narednih, ne znam, pet godina, finansijski svet će se promeniti i da imaju šansu da budu lideri u tome - kao što je Evropa uradila sa MiCA regulativom - to može biti velika prilika. Neke zemlje Balkana su već deo MiCA, neke su na putu ka EU i usklađivanju.

Ali ako razumeju da postoji velika prilika, jer koliko znam iz Crne Gore i Srbije, milioni dolara se kreću kroz kripto, i niko ne plaća porez na to, niti se radi ozbiljan trag novca. Tu postoji velika šansa za države, ali sve počinje sa regulacijom - da se jasno definiše šta je legalno, a šta nije. I onda građani znaju kako da postupaju.

Ako uzmemo način razmišljanja i znanje koje imate sada i vratimo se u prošlost, kada ste tek počeli da osnivate Xchainge - da li postoji nešto što bi danas sigurno uradili drugačije?

- Vau, komplikovano pitanje. Možda smo na početku poslovanja bili fokusirani na B2G, kao što sam rekao - rad sa državom, poreskim organima. Nakon dve do tri godine rada, malo smo se preusmerili ka B2B, pa čak i B2C modelu. Klijenti su počeli da nam se obraćaju i pitaju: "Možete li da mi pomognete da povežem svoja sredstva?"

I pomagao sam im da izgrade trag novca. Možda bih, da mogu da se vratim na početak, više ciljao na B2C i B2B, a manje na B2G. Glavni problem sa B2G je taj što, iako želim da pomognem državama i mislim da tu postoji ogroman jaz, birokratija je frustrirajuća.

Pre nekoliko meseci sam se vratio iz jedne zemlje, imao sam odličan sastanak tamo. Rekao sam im: "Mogu da vam pomognem da povećate BDP za 10% kroz kripto aktivnosti.“ Oni su rekli: „Vau, hajde odmah da potpišemo ugovor.“ Ja sam rekao: "U redu, hajde da krenemo". I prošlo je šest meseci - ništa se nije desilo.

Prema Chainalysis-u, više od 90 milijardi dolara se "pomera" godišnje. To je ono što oni znaju. Razmisli o onome što ne znaju. Pa sam im samo rekao: "Ako sakupite 10% toga, samo 10%, ne sve, dobićete 9 milijardi dolara. To je nekoliko procenata vašeg BDP-a.“

Da. I ne govorim o kriminalu. Ima mnogo lošeg novca. Ali govorim o čistom novcu. Ljudi više vole da plate porez i mirno spavaju, ali ne znaju kako to da urade. Ne znaju kako to da urade. Regulativa je uvek odgovor.

U vašoj kompaniji, koji je bio najveći izazov koji ste ikada imali?

- Mislim da je najveći izazov bio pre 10 godina, ili možda pre 30 godina, glavni problem je bio to što nisi imao dovoljno podataka za mnoge stvari. Kada sam bio dete, nije bilo interneta, u redu? I ako si želeo da naučiš o Crnoj Gori, morao si da odeš u biblioteku da čitaš, u redu? A danas mnoge stvari ne možeš ni da nađeš čak ni uz AI ili Google.

Sve je na internetu. Ali glavni problem, glavni izazov je bio to što imaš previše podataka. I moraš da filtriraš šta želiš da uzmeš, a šta ne želiš.

Ako to prenesem na blokčejn - milioni transakcija se dešavaju svakog dana na blokčejnu. I ako ciljam ilegalne aktere, na primer za Tether, da filtriram sve te podatke je glavni izazov, u redu? Jer mogu da ti pošaljem beskorisne tokene. Mogu da pokrenem token za 15 minuta i da ga proširim širom sveta.

Ali mene ne zanima taj token. Mene zanimaju ljudi koji rade nulte transakcije, "spoofing“ i druge stvari. Dakle, filtriranje toga i izgradnja mojih agenata koji rade dobro filtriranje bez lažno pozitivnih rezultata je bio glavni izazov koji smo imali na početku.

Sada to funkcioniše prilično dobro, ali industrija se menja svaki dan. Dakle, inovacija je takođe veliki izazov. Volim inovacije, ali je bilo izazovno jer, na primer, svi znaju da ako želiš da pošalješ USDT preko TRX-a, treba ti TRX. Ali sada se to promenilo. Postoji kompanija kao Tronly gde možeš da platiš USDT-om USDT.

Kako vidite svoju kompaniju za pet godina, na primer? Da li planirate da dodate nešto ili unapredite?

 - Jedan od izazova na kojem radimo u našem R&D odeljenju je "prediction market", odnosno tržišta predikcija. Vidimo ih kao sledeći veliki centar, kao što su Kalshi i Polymarket.

I tamo ima mnogo loših aktera koji koriste insajderske informacije koje pripadaju kompanijama i, recimo, vojnoj informaciji - kao onaj slučaj sa Madurom koji su Amerikanci presreli.

Naš cilj sada, kao što smo uradili na blokčejnu, jeste da kombinujemo OSINT (otvorene obaveštajne podatke) i aktivnosti na lancu.

Želimo da prikupljamo OSINT o učesnicima tržišta predikcija i da to dajemo organima za sprovođenje zakona, da bismo mogli da kažemo: ti ljudi koji sada spekulišu su, na primer, iz AP-a, ABC-a ili žive u Crnoj Gori.

Jer tržišta predikcija su danas, mislim, jedan od najvećih izazova za industriju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

ZAPRATITE NAS NA TIKTOKU

BONUS VIDEO: